Kubik drva tokom leta u proseku košta oko 6.500 dinara, tona peleta iznosi od 26.000 do 32.000, dok ugalj po toni ide od 16.000 do 30.000 dinara.

Kubik bukovog drveta sada u proseku košta oko 60 evra, dok za hrast treba izdvoji 65 evra pa naviše. U manjim mestima kupci mogu da nabave ogrev od prodavca "pored puta" i da plate oko 6.000 dinara, ali sami moraju da obezbede transport.

Pojedini najavljuju poskupljenje na jesen, ali kažu da je neizvesno koliko će biti.

Korisnici su pozvani da prihvate rešenja da bi se omogućio nastavak isplate.

Na sastanku je, kako je saopšteno, izražena ozbiljna zabrinutost proizvođača da pojedine mlekare mogu zloupotrebljavati položaj na tržištu kroz veštačko prikazivanje viškova mleka i netačan randman – odnos količine prikupljenog mleka i finalnih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu. Prema navodima predstavnika udruženja, dostupne brojke ne odgovaraju realnim pokazateljima, što otvara prostor za sumnju da se u proizvodnji koriste nedozvoljene ili alternativne sirovine, čime se direktno ugrožava rad i opstanak domaćih farmera, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Žena i dva muškarca na šalteru, Foto: Nemanja Pančić Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da je izdato preko 24.000 rešenja za odobrene subvencije, ali da isplata sredstava ne može biti realizovana dok rešenja ne budu prihvaćena u eSandučetu na portalu eUprave.

Takođe, učesnici sastanka zatražili su da se u najkraćem roku organizuje zajednički sastanak predstavnika Ministarstva poljoprivrede, udruženja proizvođača i mlekara, kako bi se u direktnom dijalogu razmotrila sva otvorena pitanja i pronašla sistemska rešenja u interesu celokupnog sektora.

Iz resornog ministarstva pozivaju korisnike da što pre pristupe svojim nalozima i prihvate rešenja, kako bi postupak isplate mogao da bude nastavljen bez odlaganja.

Pad prodajne cene jagnjadi zabeležen je u više područja, dok su cene šilježadi bile niske.

Kruške su prošle nedelje na beogradskim pijacama koštale od 400 do 500 dinara.

Foto: Shutterstock / Ringier Takođe, učesnici sastanka zatražili su da se u najkraćem roku organizuje zajednički sastanak predstavnika Ministarstva poljoprivrede, udruženja proizvođača i mlekara, kako bi se u direktnom dijalogu razmotrila sva otvorena pitanja i pronašla sistemska rešenja u interesu celokupnog sektora.

Osim sleza, porasla je i vrednost kilograma suvog cveta nevena, koji je prošle sezone otkupljivan po 5 evra, dok su proizvođači za divlji mažuran dobijali 1,30 evra, a za peršun 1,20 evra po kilogramu.

godine, radi obezbeđivanja stabilnosti tržišta i zaštite domaćih poljoprivrednih proizvođača. Pšenicafoto: Rts/Printscreen Prema usvojenom zaključku, otkupna cena pšenice iznosiće 23 dinara po kilogramu, uz dodatak poreza na dodatu vrednost (PDV), što predstavlja jasan signal podrške proizvođačima u aktuelnim agroekonomskim okolnostima.

Ono što proizvede i prodaje i poklanja, ali kako kaže, za nju je spremanje ovih đakonija najpre zadovoljstvo.

Međutim, prosečne cene sa pijaca su niže. Tako, prema podacima STIPS-a za prethodnu nedelju, najskuplje na pijacama u Beogradu bile su jagode, trešnje i kupine, čije su cene bile i po 1.000 dinara za kilogram.

"Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje.

godine pretrpele su ogromnu štetu, pre svega od mrazeva, grada, sada i od suše koja je pogodila Srbiju.

Lešnik čini oko 13 odsto sastava Nutele, a kompanija godišnje proizvede milione tegli ovog namaza.

Od svih lekovitih biljaka koje se uzgajaju na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali mu je i cena najviša. Ova biljka zahteva đubrenje i dva tretmana zaštitnim sredstvima, zbog čega su troškovi za 1.000 kvadratnih metara oko 170 evra - objašnjava Ilić. Foto: Shutterstock Iako neven donosi nešto manju zaradu i traži manja ulaganja, takođe je veoma tražen. Sa 1.000 kvadrata pod nevenom može se ostvariti prihod od oko 430 evra, dok su ulaganja oko 130 evra, tvrdi Ilić. Beli slez zahteva ručno čišćenje, što ga čini najtežim za obradu, dok je neven fizički najzahtevniji za berbu.

Ministar Glamočić poručio je da će kontrole biti sprovedene u skladu sa zakonom, a rezultati dostupni javnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je zaključak kojim se odobrava da Direkcija za robne rezerve pristupi otkupu određene količine pšenice roda 2025.

Voće na pijaci, Foto: Emilija Jovanović Cene voća na pijacama neprijatno su iznenadile potrošače, jer za kilogram pojedinih kultura mora da se izdvoji čitavih 1.000 dinara, a ponekad i više. Ipak, to ne čudi s obzirom na jako loš prinos, s stručnjaci procenjuju da će ukupna proizvodnja biti i do 50 odsto manja nego lane.

Ipak, drvo je osnovna sirovina, a prema tome o kojoj vrsti je reč zavisi kvalitet i karakteristike dobijenog peleta.Povećana prodaja peleta posledica je nekoliko faktora.

Prokuvajte vodu, uspite u tegle, poklopite i ostavite da odstoji 15-20 minuta.

Cena za kilogram jagoda bila je u rasponu od 600 do 1.000 dinara.

Takođe, prema zvaničnim podacima, prosečna cena plodne njive u Vojvodini dostigla je 15.900 evra.

Što se tiče kajsije, njena cena bila je oko 500 dinara u proseku.

Za kilogram trešanja bilo je potrebno izdvojiti kao i za kupine između 800 i 1.000 dinara, dok je za kilogram višanja bilo potrebno platiti između 400 i 500 dinara.

Ukidanjem Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica cena brašna u pakovanju od kilogram, koja je bila ogarničena za tip 500 na 49,99 dinara po kilogramu, a za tip 400 na 54,99 dinara po kilogramu, slobodno će se formirati.

OBRATI PAŽNJU!

Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021.

Najnoviji podaci sa beogradskih pijaca pokazuju: - Maline dostigle i do 2.500 din/kg, postavši tako najskuplje voće ovog leta.

Zabeležen je ovde i pad otkupne cene krava za klanje SM rase čija je cena bila uglavnom 180 din/kg. Rast otkupne cene krava za klanje SM rase evidentiran je u klanicama na području srednjebanatskog regiona.

U Kaću već nekoliko godina unazad potražnja je velika, pa se tamo postižu i najviše cene.

Vlada u saopštenju navodi da je uredba o prestanku važenja uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, doneta pošto je tržište žitarica i brašna stabilizovano, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i većoj zasejanoj površini zemljišta. Vlada je donela i zaključak kojim se odobrava kupovina merkantilne pšenice roda 2025.

Nova cena hleba primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja izmenjene uredbe u Službenom glasniku.

Iz firme Ferero poručuju da vremenske nepogode mogu uticati na snabdevanje iz Turske, ali da trenutno ne očekuju prekid u isporukama, zahvaljujući alternativnim izvorima iz Italije, Čilea i Sjedinjenih Američkih Država.

Malinefoto: RINA/Ustupljene fotografije Kako to utiče na vašu korpu i ekonomiju?

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008.

Građani se suočavaju s neprijatnim šokom pri pogledu na cenovnik, gde vikendom i letnjim sezonama cena voća zagrmi više nego garantovana dnevna plata.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je da je poskupljenje od tri dinara po vekni od 500 grama bilo potrebno zbog, uglavnom rasta plata, jer su se ti troškovi izjednačili sa troškovima sirovina, a nekada su i veći. "Odlučili smo se za manju korekciju cene hleba 'sava', a ako bude nekih novih poremećaja fazno ćemo je povećavati", rekao je Pralica.

Bitna je i vrsta drveta, bukva i hrast daju više kalorija i duže ‘vuku’. Vrste kao grab i cer su niža cena, ali manje i greju“, upozorava Kapor.Ako je u pitanju pelet, treba voditi računa o kvalitetu.„Standardizovan je najsigurniji (ENplus A1/A2). Poželjno je da kupac proveri sadržaj pepela i vlage, poželjno je da bude manje od 10 odsto, kao i da pita za sertifikat peleta“, savetuje Kapor.Što se tiče uglja, on navodi da treba proveriti poreklo uglja i da li je lignit, koji je lošijeg kvaliteta ili mrki koji je boljeg kvaliteta.„Pri izboru se obraća pažnja na emisiju i kompatibilnost sa peći“, zaključuje Kapor.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Pomoć države Još 26 miliona dinara za otkupljivače malina i višanja – država produžava podršku iz roda 2022.

U saopštenju se ističe da je prihvatanje rešenja neophodan korak u procesu ostvarivanja prava na podsticaje.

Svetski trend Prostran je izjavio da je kupovina zemljišta svetski trend, jer se na plodnim oranicama proizvodi hrana, što je postalo sve primamljivije ljudima koji bi da ulože svoj kapital, iako se nisu ranije bavili poljoprivredom.

Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana.