Pevačica Mina Kostić nedavno je priznala da je srećna u ljubavi i da uživa u vezi sa čovekom kog još uvek nije upoznala.

On je sa nekom drugom ženom bio veren.

To je iza njega i iza mene.

Znate kakav je to posao?

Ja ne želim o tome da pričam, to je njegov posao.

Ja ne želim da otkrivam njegov identitet, to će on kad dođe, daće izjavu.

Mogao je isto da ima milion žena, mene njegov život pre mene ne zanima, ne interesuje me. Ja sve znam o njemu, on je sa tom osobom bio mesec dana, ne želim da iznosim detalje o njemu.

O njegovom poslu - On radi u firmi, nema firmu.

Mina Kostić o dečku i njegovom poslu: "Istina je da radi u garaži, nema svoju firmu" "ISTINA JE DA RADI U GARAŽI, NEMA SVOJU FIRMU" Mina Kostić o dečku i pričama da je pre dve godine verio bivšu zadrugarku: "Mogao je da ima milion žena, ne zanima me" Milica Milojević Novinar rubrike zabava 4. jun 2025.

Međutim, on nije bio čovek sa kojim se ona dopisivala, shvatila je da joj se lažno predstavio.

Ali meni nije bitno, istina je da radi u garaži gde se parkiraju poznati.

Devojke u kabadi timu treniraju svaki dan pre i posle školeIspočetka bi nastavnici pokupili devojke iz njihovih domova i odbacivali ih do škole, ali kako je njihov broj rastao, više nisu mogli to da rade.Sada ima tridesetak devojaka u klubu, a procenjuje se da je ukupno oko 300 njih treniralo sa njima otkako su počeli sa treninzima, među njima i Dadžijeva vlastita ćerka.Neke počinju da igraju još sa sedam godina.Poput ostalih članova kluba, Mina trenira dva sata pre škole i dva sata kad se završe svih časovi.Ona mora da pođe iz kuće u zoru i ne vraća se sve dok ne padne mrak.„Odlazim sama i ujutro je mrak.

U prvi mah su se pridružile samo dve devojčice, koja su bile učenice u školi.

Mina (u sredini) se nada da će postati profesionalna igračica kabadija Minin pogled kreće se levo-desno dok traže neuhvatljivi trenutak kad će moći da odigra svoj potez.Ona se bavi kabadijem, indijskim kontaktnim sportom koji se sada igra u više od 50 zemalja širom sveta.Kabadi se igra između dva tima, svaki sa po sedam igrača.Pojedinci na smenu trče na protivničku polovinu terena da bi tagovali protivnike i vraćaju se na vlastitu polovinu pazeći ne budu oboreni na zemlju.Ali za 14-godišnju Minu, ovo je više od pukog osvajanja poena.Ovaj sport nudi bekstvo iz sputanog, ruralnog života i otvora joj čitav svet mogućnosti.„Osećam se drugačije dok igram", kaže ona sramežljivo, boreći se da nađe prave reči.„U tom trenutku ja nisam Mina koja je vezana za kućanske poslove, pod teretom pritisaka i očekivanja.

"Kakve ja veze imam s njim?", zbunjeno je rekao Dado kad su ga pitali da prokomentariše situaciju s Leom.

U zajednici iz koje potičem teško je za devojke da pokušaju da postignu ono što žele.

Ovde sam gde sam samo zbog kabadija", kaže ona.Sidi igra u istom timu kao i Samrin – njihovo prijateljstvo je proisteklo iz kabadija.One su proputovale Indiju na turnirima, osvajajući medalje i šampionate.„Mogla sam to da radim samo zbog kabadija.

Način na koji govore, na koji se drže, njihov stil života, sve se promeni." Nagradni fond sa turnira u kabadiju pomaže u finansiranju kluba Čak i ako ne postanu profesionalne sportistkinje, mnoge članice kluba dožive da im poraste samopouzdanje i one na kraju uspeju da ubede porodice da im dozvole da idu na fakultet i odlože brak dok ne budu malo starije.A i zajednica postaje tolerantnija, a kad vide da devojčice treniraju, ljudi se više ne mršte na njih.Klub finansiraju treneri, ili iz nagradnog fonda koji tim osvoji na turnirima i povremenih donacija.Većina devojčica je iz siromašnih neprivilegovanih porodica i ne moraju da plaćaju nikakve članarine.Pored treninga tokom školske godine, klub organizuje i finansira rezidentne sportske kampove u školi preko leta, obezbeđuje hranu kao što su jaja, banane i mleko, i često im plaća lečenje sportskih povreda.Vremenom su strahovi roditelja bili razvejani, ali kritičari ponekad dovode u pitanje motive trenera.„Ljudi indirektno govore stvari kao što su: 'Zašto ne trenirate dečake?'", kaže Dadži.Ali dečaci već imaju sasvim dovoljno prilika, a postoji jaz kad su u pitanju devojčice.„Mi nismo samo njihovi treneri", dodaje Vilas.„Povremeno smo im roditelji, usmeravamo ih, disciplinujemo, pokušavamo da im pomognemo da donesu prave izbore."A Mina zna koji je pravi potencijal ove dragocene prilike: „Želim da budem najbolja napadačica i najbolja kapitenka u indijskom timu za kabadi", kaže ona, usuđujući se da sanja o medaljama, šampionatima i da će ostaviti običan život seoske devojke za sobom.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.