Article-cluster size (# of articles)
new weight
old weight
lower/upper
Articles count
Total similarity
Avg. similarity
Total chr length
Sentence # average
Sentence # variation
32
4.64
6.67
15.09/0.90
32.00
2.86
0.09
2260.00
1.00
0.00
All clustering variants
Old ranking - len = 32
59 ■ 0.99/0.01 ■ 4 ■ 44.0
Best clustering variants
59 0.99/0.01 4 44.0
rtv.rs
.
b92.net
.
danas.rs
.
alo.rs
.
rtv.rs
.
b92.net
.
danas.rs
.
alo.rs
.
021.rs
.
kurir.rs
.
blic.rs
.
kurir.rs
.
kurir.rs
.
kurir.rs
.
alo.rs
.
danas.rs
.
alo.rs
.
danas.rs
.
blic.rs
.
danas.rs
.
021.rs
.
021.rs
.
danas.rs
.
021.rs
.
021.rs
.
novosti.rs
.
novosti.rs
.
blic.rs
.

Svetski dan borbe protiv suša i poplava (AUDIO)

rtv.rs
00:30 h 18-Jun-2025
  • Oko 70 odsto kopnenih površina Zemlje je već izmenjeno ljudskim delovanjem: najveća je konverzija šumskih oblasti u poljoprivredne, zatim degradacija usled rudarenja i širenja gradova.
  • ◉ Španske vlasti objavile zašto je u aprilu došlo do nestanka struje na Iberijskom poluostrvu
14:30 h 16-Jun-2025
  • Svetski dan morskih kornjača obeležava se svakog 16. juna i zvanični je praznik svih pripadnica ove vrste životinja.
  • Svetski dan morskih kornjača 16. jun
17:30 h 15-Jun-2025
  • Površina mora do severnog dela Jadrana danima unazad bila je prekrivena slojem mulja želatinaste teksture, a mnogi stručnjaci oglasili su se i izneli različite teorije koje bi mogle da objasne nastanak ove pojave.
  • Na Jadranskom moru uočena neobična sluz
14:30 h
  • Dve godine nakon tragedije koja je šokirala svet, objavljen je dokumentarac koji otkriva da su prve pukotine na podmornici Titan primećene mnogo pre nego što je došlo do kobne implozije, ali su upozorenja ignorisana.
  • Istina o tragediji podmornice Titan: Ignorisana upozorenja i potresna svedočenja porodica
11:16 h
  • Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana - od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.Tokom 2024.
  • 'Tračak nade' za morski život na konferenciji UN o okeanima
08:30 h
  • Među najzanimljivijim nalazima su, kako su objavili Dubrovački muzeji, minijaturne grčke i lokalne posude korišćene u ritualne svrhe, ulomak keramičke glave božanstva, kao i ljudski ostaci iz različitih razdoblja.
  • Novo otkriće arheologa u Hrvatskoj: "Iz nama nepoznatih razloga..."
01:00 h
  • Možda nikad niste čuli za „pidoće“, ali gotovo sigurno ste ih probali – pod drugim imenom.
  • Pronašli blago ispod slavnog hrvatskog mosta
00:00 h
  • Prema rezultatima novih istraživanja, populacije carskih pingvina na Antarktiku smanjile su se za skoro četvrtinu zbog globalnog zagrevanja koje transformiše njihovo ledeno stanište. U studiji se navodi da su gubici daleko veći nego što se ranije mislilo.Naučnici koji prate najveću vrstu pingvina na svetu koristili su satelitske snimke za procenu staništa i načina života šesnaest kolonija pingvina na Antarktičkom poluostrvu, u Vedelovom moru i Belingšauzenovom moru, što predstavlja skoro trećinu svetske populacije carskih pingvina, prenosi RTS, pozivajući se na Science Alert.„Ono što smo ustanovili bilo je za oko 50 odsto gore i od najpesimističnije procene života populacija pingvina, a za istraživanja smo koristili kompjutersko modeliranje“, navodi Piter Fretvel, koji prati kretanje divljih životinja iz svemira u Britanskom antarktičkom istraživanju (BAS).Istraživači ističu da klimatske promene pokreću pad populacije, ali brzina opadanja broja jedinki je poseban razlog za uzbunu.Studija, objavljena u časopisu Nature Communications: Earth & Environment , otkrila je da je broj praćenih kolonija opao za 22 odsto u prethodnih 15 godina.Ovo se može porediti sa ranijom procenom smanjenja od 9,5 odsto na celom Antarktiku između 2009.
  • Zbog globalnog zagrevanja populacija carskih pingvina na Antarktiku smanjena za četvrtinu
rtv.rs
.
b92.net
.
danas.rs
.
021.rs
.
kurir.rs
.
blic.rs
.
kurir.rs
.

Hrvatske

Toni

Njutn

Dail

Kenije

Izraela

Lillian

Toda

Kine

NOVI SAD - Danas je Svetski dan borbe protiv suša i poplava – dan kada podsećamo na važnost očuvanja prirodnih resursa i prilagođavanja klimatskim promenama.

Suše i poplave sve češće pogađaju i naš region, čineći zajednicama ogromne štete, utičući na poljoprivredu, pijaću vodu, stambene objekte, biljni i životinjski svet, kao i svakodnevni život.
021

Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana - od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.Tokom 2024. 021

Kurir

Pojava u vidu belo-sive moreske sluzi bila je prisutna na obali Jadranskog mora tokom celog leta, a primećena je i u Istri i na jugu Hrvatske, a rezultati naučnog istraživanja objavljeni su u magazinu "Estuarine, Coastal and Shelf Science".

Jadransko more Foto: Foto EPA - Istraživanje je pokazalo da je ova sluzava (mukozna) nakupina u moru bila rezultat kombinacije više faktora poput neuobičajeno toplih zimskih i prolećnih meseci, visokog saliniteta mora i velikih količina rečne vode koja je od aprila do jula donosila hranjive materije. Kurir

Blic

Foto: Institut Ruđer Bošković / Ustupljene fotografije Morska sluz u Jadranu Sada se Institut "Ruđer Bošković" iz Hrvatske osvrnuo se na pojavu od prošlog leta kada je na Jadranskom moru zabeležena povećana količina tzv.

"morske sluzi" te su objavili rezultate istraživanja o čemu je zapravo bila reč. Belo-siva morska sluz bila je prisutna na obali Jadranskog mora tokom celog ljeta, a primećena je kako u Istri, tako i na jugu Hrvatske. Blic

00:30 h 18-Jun-2025
  • Oko 70 odsto kopnenih površina Zemlje je već izmenjeno ljudskim delovanjem: najveća je konverzija šumskih oblasti u poljoprivredne, zatim degradacija usled rudarenja i širenja gradova.
  • ◉ Španske vlasti objavile zašto je u aprilu došlo do nestanka struje na Iberijskom poluostrvu
14:30 h 16-Jun-2025
  • Svetski dan morskih kornjača obeležava se svakog 16. juna i zvanični je praznik svih pripadnica ove vrste životinja.
  • Svetski dan morskih kornjača 16. jun
17:30 h 15-Jun-2025
  • Površina mora do severnog dela Jadrana danima unazad bila je prekrivena slojem mulja želatinaste teksture, a mnogi stručnjaci oglasili su se i izneli različite teorije koje bi mogle da objasne nastanak ove pojave.
  • Na Jadranskom moru uočena neobična sluz
14:30 h
  • Dve godine nakon tragedije koja je šokirala svet, objavljen je dokumentarac koji otkriva da su prve pukotine na podmornici Titan primećene mnogo pre nego što je došlo do kobne implozije, ali su upozorenja ignorisana.
  • Istina o tragediji podmornice Titan: Ignorisana upozorenja i potresna svedočenja porodica
11:16 h
  • Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana - od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.Tokom 2024.
  • 'Tračak nade' za morski život na konferenciji UN o okeanima
08:30 h
  • Među najzanimljivijim nalazima su, kako su objavili Dubrovački muzeji, minijaturne grčke i lokalne posude korišćene u ritualne svrhe, ulomak keramičke glave božanstva, kao i ljudski ostaci iz različitih razdoblja.
  • Novo otkriće arheologa u Hrvatskoj: "Iz nama nepoznatih razloga..."
01:00 h
  • Možda nikad niste čuli za „pidoće“, ali gotovo sigurno ste ih probali – pod drugim imenom.
  • Pronašli blago ispod slavnog hrvatskog mosta
00:00 h
  • Prema rezultatima novih istraživanja, populacije carskih pingvina na Antarktiku smanjile su se za skoro četvrtinu zbog globalnog zagrevanja koje transformiše njihovo ledeno stanište. U studiji se navodi da su gubici daleko veći nego što se ranije mislilo.Naučnici koji prate najveću vrstu pingvina na svetu koristili su satelitske snimke za procenu staništa i načina života šesnaest kolonija pingvina na Antarktičkom poluostrvu, u Vedelovom moru i Belingšauzenovom moru, što predstavlja skoro trećinu svetske populacije carskih pingvina, prenosi RTS, pozivajući se na Science Alert.„Ono što smo ustanovili bilo je za oko 50 odsto gore i od najpesimističnije procene života populacija pingvina, a za istraživanja smo koristili kompjutersko modeliranje“, navodi Piter Fretvel, koji prati kretanje divljih životinja iz svemira u Britanskom antarktičkom istraživanju (BAS).Istraživači ističu da klimatske promene pokreću pad populacije, ali brzina opadanja broja jedinki je poseban razlog za uzbunu.Studija, objavljena u časopisu Nature Communications: Earth & Environment , otkrila je da je broj praćenih kolonija opao za 22 odsto u prethodnih 15 godina.Ovo se može porediti sa ranijom procenom smanjenja od 9,5 odsto na celom Antarktiku između 2009.
  • Zbog globalnog zagrevanja populacija carskih pingvina na Antarktiku smanjena za četvrtinu
Kurir

Jadransko more Foto: Foto EPA - Istraživanje je pokazalo da je ova sluzava (mukozna) nakupina u moru bila rezultat kombinacije više faktora poput neuobičajeno toplih zimskih i prolećnih meseci, visokog saliniteta mora i velikih količina rečne vode koja je od aprila do jula donosila hranjive materije.

Sve to je stvorilo idealne uslove za "cvetanje" organizama koji stvaraju sluz - naveli su iz Instituta. Kurir

Kurir

Sve to je stvorilo idealne uslove za "cvetanje" organizama koji stvaraju sluz - naveli su iz Instituta.

Od januara do avgusta, more i vazduh su bili dva do četiri stepena celzija topliji nego inače, a ova pojava primer je kako klimatske promene mogu da utiču na učestalost ovakvih situacija u budućnosti. Kurir

Kurir

Površina mora do severnog dela Jadrana danima unazad bila je prekrivena slojem mulja želatinaste teksture, a mnogi stručnjaci oglasili su se i izneli različite teorije koje bi mogle da objasne nastanak ove pojave.

Institut "Ruđer Bošković" iz Hrvatske takođe je progovorio na ovu temu i podsetio na period prošlog leta kada je na Jadranskom moru primećena povećana količina tzv. Kurir

Alo

Površina mora do severnog dela Jadrana danima unazad bila je prekrivena slojem mulja želatinaste teksture, a mnogi stručnjaci oglasili su se i izneli različite teorije koje bi mogle da objasne nastanak ove pojave. Alo

Danas

Oko 70 odsto kopnenih površina Zemlje je već izmenjeno ljudskim delovanjem: najveća je konverzija šumskih oblasti u poljoprivredne, zatim degradacija usled rudarenja i širenja gradova. Danas

Alo

Često vidimo ajkule na našem globalnom sistemu, kako provode vreme kod obale Severne Karoline, a pre nego što krenu dalje, što izgleda radi i ‘Izazivač’. Ovo je najverovatnije povezano sa traženjem hrane u regionu - zaključio je.Njutn, prenosi Daily Mail.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI. Alo

Danas

22:31Mnogo pre doba struje, frižidera i zamrzivača, meso se konzerviralo dimom.

▷ Nova naučna studija ukazuje da ova praksa seže skoro dva miliona godina unazad i da je možda čak i glavni razlog zašto su naši preci počeli da pale vatru. Danas

Blic

Američke diplomate koje imaju iskustva sa sporazumima UN-a hvale napredak koji je ostvaren na konferenciji u Nici.

„Od pomaka u pogledu Sporazuma o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru do zaštićenog morskog područja u Francuskoj Polineziji, Konferencija UN o okeanima je još jednom pokazala da je stvaran napredak moguć kada delujemo zajedno”, izjavio je Džon Keri, bivši američki državni sekretar i specijalni izaslanik za klimu. Blic

Danas

Mnogo pre doba struje, frižidera i zamrzivača, meso se konzerviralo dimom.

Nova naučna studija ukazuje da ova praksa seže skoro dva miliona godina unazad i da je možda čak i glavni razlog zašto su naši preci počeli da pale vatru.Iako je stvaranje plamena neraskidivo povezano sa usponom ljudske civilizacije, u najranijim danima bilo je potrebno značajno vreme i trud da se vatra zapali i održi. Prednosti konzerviranja mesa možda su bile ključni razlog zašto su se to vreme i trud isplatili.Istraživanje dva izraelska naučnika sa Univerziteta u Tel Avivu, koje prati njihova prethodne radove koji povezuju ljudsku evoluciju sa lovom na velike životinje i smanjenjem veličine tih životinja tokom vremena.Za potrebe istraživanja analizirano je devet različitih istorijskih lokaliteta širom Južne Afrike, Kenije, Izraela, Etiopije i Španije. Danas

021

godine zaštititi 30 odsto kopna i mora radi očuvanja biodiverziteta.To je teško postići u pogledu međunarodnih voda, jer nije određeno pod čijom su kontrolom.Zato je 2023.

godine potpisan Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru kojim se predviđa da se 30 odsto međunarodnih voda proglase zaštićenim morskim područjima.Pre početka konferencije, sporazum je potvrdilo samo 27 zemalja, dok njegova primena zahteva ratifikaciju 60 država.Tokom samo nekoliko dana, broj je porastao na 50, a još desetak država najavilo je da će dokument potvrditi do kraja godine.Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je izjavilo da će pokrenuti postupak potvrđivanja pre 2026. 021

Danas

Svake sekunde na planeti Zemlji, površina zdravog zemljišta veličine četiri fudbalska terena postaje degradirana.

Suša je pojava koja pojačava degradaciju zemljišta, zbog čega je u okviru UN konvencije uključena kao neraskidivi deo problema dezertifikacije i degradacije zemljišta.Kada uslovi sa sušom postanu isuviše učestali za normalne uslove nekog podneblja, to znači da se menjaju opšte klimatske karakteristike stepena vlažnosti odnosno sušnosti nekog područja.Srbija u proseku ima humidnu (vlažnu) klimu, ali do sredine veka preći će u kategoriju tzv. Danas

021

godine, ključni pregovori o zaštiti biodiverziteta i borbi protiv zagađenja plastikom i klimatskih promena su propali ili su završeni bez značajnijeg napretka.Cilj konferencije nije bio donošenje novog pravno obavezujućeg sporazuma, već konkretan napredak u sprovođenju ranije dogovorenih obaveza.Pre tri godine države su se obavezale da će do 2030.

godine zaštititi 30 odsto kopna i mora radi očuvanja biodiverziteta.To je teško postići u pogledu međunarodnih voda, jer nije određeno pod čijom su kontrolom.Zato je 2023. 021

Danas

Imamo ovu depresivnu sliku klimatskih promena i pada populacije čak i brže nego što smo mislili, ali nije prekasno“, smatra Fretvel.„Verovatno ćemo izgubiti mnogo carskih pingvina, ali ako se ljudi promene i ako smanjimo ili preokrenemo emisije štetnih gasova, onda ćemo spasiti populaciju carskih pingvina.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas. Danas

Nauka

Štaviše, izračunali su energetski dobitak od kuvanja i konzumiranja mesa ove krupne divljači odmah, u poređenju sa njegovim konzerviranjem.

Kombinovanje ovih faktora pruža jake dokaze da vatra nije paljene samo zbog grejanja ili da bi se velike životinje odmah skuvale, tvrde istraživači. Energija potrebna za održavanje vatre nadmašila bi energiju iz jednog ili dva obroka kuvanog mesa. Nauka

021

Lillian Suwanrumpha/AFP/Getty Images Zagrevanje okeana uzrokovalo je četvrto veliko izbeljivanja korala u svetu, što ugrožava opstanak čitavog ekosistema Više zemalja je obećalo da će nacionalne vode proglasiti zaštićenim morskim područjima i ograničiti upotrebu najštetnijih metode ribolova.UK je najavilo da će tražiti zabranu kočarenja (ili vučarenja - ribolov pomoću mreže (koče), koju jedan ili više brodova vuku po morskom dnu) u skoro trećini engleskih zaštićenih morskih područja.Ovu zabranu već dugo zahtevaju ekološke organizacije, a nedavno je isto zatražio i ser Dejvid Atenbro, tvrdeći da bez konkretnih zabrana „zaštita” ostaje samo mrtvo slovo na papiru.Takođe, Francuska Polinezija je pokrenula zaštitu najvećeg morskog područja u istoriji, u okviru kojeg će ribolov i rudarenje morskog dna biti zabranjeni na čak 900.000 kvadratnih kilometara, što je površina četiri puta veća od teritorije UK-a.Zahvaljujući ovoj i drugim obavezama dogovorenim tokom konferencije, 10 odsto okeana je sada pod zaštitom.„Ovo šalje poruku svetu da je zajedničko delovanje ključno”, rekla je Astrid Puentes u emisiji Today na BBC Radio 4, poslednjeg dana konferencije.„Potrebno nam je ovakvo vođstvo.„Okean je jedinstveni biom na našoj planeti, sve je povezano, tako da moramo da ojačamo međunarodno pravo”, dodala je.Ali ostvarenje napretka u ograničavanju štetnog ribolova, kao što je koćarenje, je teško postići bez učešća Kine koja ima najveću ribarsku flotu na svetu.Međutim, tokom konferencije, kineska vlada je objavila da je ratifikovala Sporazum o suzbijanje nezakonitog i neregulisanog ribolova.

Kočarenje - ribolov pomoću koče, odnosno mreže koja se vuče po dnu mora, povećava smrtnost krupnih morskih sisara Iako je francuski predsednik Emanuel Makron otvorio konferenciju oštrim upozorenjem na opasnosti rudarenja u dubokom moru, stav zemalja po ovom pitanju je ostao podeljen.Prošle nedelje, 2.000 naučnika uputilo je apel vladama da se sva istraživanja u dubokom moru obustave dok se ne sprovedu dodatna naučna ispitivanja, s obzirom da je do sada mapirano samo 0,001 odsto morskog dna.Uprkos tome, samo 37 zemalja je prihvatilo savet i pozvalo na uvođenje moratorijuma na rudarenje u dubokom moru.„Potrebno je da više država pozove na moratorijum na rudarenje u dobokom moru kako bi se uspostavio regulatorni okvir pre nego što se dozvole bilo kakve rudarske aktivnosti”, izjavio je Pradip Sing, pravnik za zaštitu životne sredine i stručnjak za pomorsko pravo u fondaciji Oceano Azul.Američki predsednik Donald Tramp je odbacio ideju o zajedničkom pristupu u aprilu kada je najavio da će američka administracija početi da izdaje dozvola za rudarenje u dobokom moru.Međutim, Sing smatra da većina zemalja, iako neposredno ne poziva na zabranu, ipak ne podržava američki stav.Na završnom sastanku konferencije, zemlje su usvojile Akcioni plan za okeane, u kojem su sadržane njihove obaveze. 021

021

godine.I sama plastika i hemikalije koje sadrži predstavljaju opasnost po život morskih životinja, istakla je Betani Karni Almrot, profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Geteborgu, u Švedskoj.„U plastici se nalazi više od 16.000 hemikalija, a znamo da više od 4.000 njih ima opasna svojstva, tako da mogu da budu kancerogene, mutagene ili toksične za reproduktivni sistem”, objasnila je ona.Na konferenciji su ministri 97 zemalja potpisali zajedničku političku izjavu kojom pozivaju na ambiciozan međunarodni sporazum o borbi protiv zagađenja plastikom.Međutim, među potpisnicama je samo jedna zemlja od deset najvećih proizvođača nafte - Kanada.Budući da se plastika pravi od nafte, mnoge naftom bogate države smatraju da bi obaveze o smanjenju proizvodnje plastike ugrozile njihove prihode.Smanjenje proizvodnje nafte je takođe ključno ako države žele da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublaže najteže posledice klimatskih promena.Ovo najviše pogađa okeane, jer upravo oni apsorbuju čak 90 odsto dodatne toplote izazvane ljudskom aktivnošću, što uzrokuje sve razornije morske toplotne talase.Na ovoj konferenciji nisu preuzete nikakve nove obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali su siromašnije države izvršile pritisak na bogatije da što pre stave na raspolaganje ranije obećana sredstva za borbu protiv klimatskih promena.„Delim frustraciju mnogih malih ostrvskih država u razvoju zbog izostanka reakcije međunarodnih finansijskih institucija”, rekao je Feleti Teo, predsednik Vlade Tuvalua.„Ne možemo da promenimo njihove politike, ali moramo da nastavimo da vršimo pritisak, a ovakvi skupovi nam pružaju priliku da iznosimo našu situaciju”.Pogledajte najavu za film „Okean" Dejvida Atenboroa BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk. 021

Novosti

Do kraja veka šteta bi mogla da bude mnogo veća. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da će suše samo pariski region do 2100.

godine koštati 2,5 milijarde evra! Novosti

Ljubimci

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram). Video: Zato labud od svih ptica ima najveća močvarna područja pod svojom vlašću: Teško onome ko ih povredi Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem.

Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja. Ljubimci

Novosti

Hemijski podaci izvučeni iz kostiju sugerišu da su navike u ishrani ovih drevnih kitova bile drugačije od današnjih, što verovatno ukazuje na velike promene u okruženju.

(Sputnjik) Pratite nas i putem iOS i android aplikacije. Novosti

Blic

Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.

Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu. Blic

Kurir

Za 15 meseci narastu do konzumnog oblika – što je za evropske uslove veoma brzo“, kaže on. Foto: Printscreen YouTube Njegova koleginica Ivana je još pre tri godine otvorila kušaonicu školjki na Šibenskom mostu.

Danas u nju dolaze i lokalci i turisti, ali i vlasnici restorana – njih oko 40 trenutno sarađuje s Kovačem. Planira širenje proizvodnje i uvođenje Jakobove kapice Zahvaljujući rastućoj potražnji, Kovač planira da proizvodnju poveća na 100 tona godišnje, a već sledeće godine u ponudi bi mogla da se nađe još jedna delikatesa – Jakobova kapica, poznata i kao San Žak. Trenutno, u saradnji sa splitskim sveučilištem, ispituje uslove za njen uzgoj. Kurir

Telegraf

Kako su došli do zaključka? Direktorka ANMM-a, Daril Karp, ističe da izveštaj predstavlja njihov konačan stav o projektu.

“Ovo je kulminacija 25 godina detaljnog i preciznog arheološkog istraživanja, koja su obuhvatila podvodne preglede u SAD, kao i opsežna proučavanja u institucijama širom sveta”, dodala je. Naučnici su došli do svojih zaključaka upoređivanjem pronađenih ostataka s istorijskim planovima “Endeavoura”. Telegraf

Ljubimci

Jedna od najmoćnijih kampanja koje skreću pažnju na ovaj problem bila je pokrenuta nakon što je mužjak morske kornjače ridli pronađen sa plastičnom slamkom zaglavljenom u nosu.

Foto: Shutterstock/Rich Carey Različita staništa morskih kornjača Iako se skoro sve odrasle morske kornjače mogu naći na obalama toplijih tropskih voda, različite vrste preferiraju određene regije. Ljubimci

Mondo

Njegov intervju sa Rašom iz 2021.

i problematičan testni zaron toliko su ga uznemirili da je odlučio da otkaže snimanje planirane epizode – nije želeo da OceanGate-u da nezasluženi kredibilitet. Mondo

Telegraf

Između 1768.

i 1771, postao je prvo evropsko plovilo koje je stiglo do istočne Australije i oplovilo glavna ostrva Novog Zelanda. Telegraf

Telegraf

Francuska mornarica otkrila je ostatke trgovačkog broda iz 16. veka u Sredozemnom moru, južno od državne obale. Telegraf

Telegraf

Reč je o razaraču dužine 111 metara, koji je služio Kraljevskoj kanadskoj mornarici.

Nakon povlačenja iz upotrebe kupila ga je organizacija Artificial Reef Society i pretvorila u veštački greben. Telegraf

Telegraf

Nakon analize 36 fosilnih primeraka, naučnici su otkrili da je Helmetia expansa mnogo bliža ranoj grupi zglavkara, poznatoj kao Conciliterga, koja je, poput trilobita, igrala ključnu ulogu u Kambrijumskoj eksploziji.

Loša očuvanost u fosilnim zapisima Ukoliko niste upoznati, Kambrijumska eksplozija je naziv koji opisuje naglu pojavu složenih višećelijskih makroskopskih organizama u periodu od pre 542-530 miliona godina. Telegraf

Rtv

NOVI SAD - Danas je Svetski dan borbe protiv suša i poplava – dan kada podsećamo na važnost očuvanja prirodnih resursa i prilagođavanja klimatskim promenama. Rtv

  • NOVI SAD - Danas je Svetski dan borbe protiv suša i poplava – dan kada podsećamo na važnost očuvanja prirodnih resursa i prilagođavanja klimatskim promenama.
Alo

Trgovački brod pun bokala i tanjira Olupina je nazvana Camarat 4, a utvrđeno je da datira iz 16. veka.

Olupina je dugačka oko 30 metara i široka sedam metara, a njen teret ukazuje da je verovatno plovio iz Ligurije u današnjoj severnoj Italiji. Alo

Alo

Ovo je podstaklo istraživače da razmotre povećanje napora za podizanje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv zagađenja, kao i ulaganje više vremena u studije o zagađenju.

Ne zna se šta će biti sa otkrivenom olupinom U planiranom projektu će specijalisti za keramiku, pomorsku arhitekturu, artiljeriju, materijalnu kulturu i konzervaciju raditi na kreiranju kompletnog 3D fotogrametrijskog modela. Alo

Alo

Ne zna se šta će biti sa otkrivenom olupinom U planiranom projektu će specijalisti za keramiku, pomorsku arhitekturu, artiljeriju, materijalnu kulturu i konzervaciju raditi na kreiranju kompletnog 3D fotogrametrijskog modela.

Oni će pažljivo iskopati odabrane predmete i na kraju ih proučiti pre nego što odluče da li će ih ostaviti na licu mesta ili premestiti u javne kolekcije. Alo

Novosti

godine na ovaj ili onaj način suočiti s nedovoljnom količinom pijaće vode.

Osim s nestašicom, Stari kontinent se sve više susreće i s problemom zagađenosti, ali i poplava i suša u isti mah. Novosti

Informer

Ali kada su Nakajama i njegovi saradnici koristili više različitih metoda za sekvenciranje i sastavljanje genoma, ova DNK petlja se stalno pojavljivala.

Tim je na kraju morao da zaključi da neka druga jedinka, verovatno arheja, živi unutar C. regius. Informer

Alo

Finčum je do sada bio uključen u spasavanja tokom uragana, tornada i požara.

Šta bi moglo da uništi planetu? Alo

Telegraf

Isplovio iz oblasti Ligurije Do pronalaska je došlo početkom meseca tokom rutinskog podvodnog nadzora, koji je u martu sprovela specijalizovana ronilačka jedinica Cephismer.

Olupina je locirana u vodama kod opštine Ramatuele, u blizini Sen Tropea. Telegraf

Plantbased

Zajedno s tim zajednicama nestaje i znanje o održivom korišćenju prirodnih resursa - znanje koje nam je danas, u doba ekološke krize, dragocenije nego ikad.

Umesto da učimo iz modela suživota sa prirodom, svedočimo nasilnom brisanju kulture i identiteta. Plantbased

Mondo

Priča Kristine Davud (Christine Dawood), koja je u imploziji izgubila supruga i tinejdžera sina, daje snažan ljudski kontekst tehničkim propustima i suvim brojkama.

Njene reči nas podsećaju da ova priča nije samo o tehnološkom neuspehu – već o uništenim porodicama i gubitku koji je mogao da bude izbegnut. Mondo

Novosti

Na prvom mestu je – štednja.

Evorpska komisija je pozvala sve građane i firme da do tog perioda uštede 10 odsto u potrošnji. Novosti

Danas

U okviru tih akcija važno je implementirati i koncept tzv.

rešenja zasnovanih na prirodi, kao i uključiti građane u akcije sa za zaustavljanje i sprečavanje degradacije.Velike akcije sakupljanja đubreta na teritoriji Srbiju su jedan od primera uključivanja građana u borbu protiv degradacije. Danas

Informer

Novootkriveni mikrob, privremeno nazvan Sukunaarchaeum, nije virus. Informer

Informer

Ovaj organizam bi mogao biti fascinantan živi fosil – evolutivna prekretnica koja je uspela da opstane - ističe ona.

Foto: Shutterstock Sukunaarchaeum je otkriven slučajno. Informer

Nauka

Paleobiolozi su očekivali da bi gubitak tako mnogo vrsta uveliko smanjio različitost uloga koje školjke imaju u svojim životnim sredinama, tj. modelima života.

Međutim, to se nije sedilo. Nauka

Nauka

Umesto toga, većina je opstala, iako je biodiverzitet bio zauvek poremećen pošto se pojavila nova ekološka sredina.

Vrste koje su nekad bile dominantne borile su se za opstanak, dok su evolucione novajlije zauzimale njihovo mesto. Nauka

Nauka

Dok mnogi ljudi žale zbog nestanka dinosaurusa, malakolozima nedostaju rudisti.

Ove neobično oblikovane školjke ličile su na džinovske kornete za sladoled, ponekad dostižući veličinu preko jednog metra, a dominirale su plitkim, tropskim morima mezozoika kao ogromne skupine uvrnutih individua, slično današnjim koralnim grebenima. Nauka

Alo

Finčam je istakao: „Nešto poput džinovskog uragana ili džinovskog šumskog požara ili nešto slično je nemoguće. EPA-EFE/David Guzman Postoje 4 događaja koji mogu da dovedu do kraja sveta „Postoje gornje granice jačine skoro svake katastrofe na osnovu onoga što Zemljina atmosfera može da podnese.“ - Primarni (događaji gde bi svet mogao da se završi) su pandemija, udar asteroida, velika vulkanska erupcija i neregulisane klimatske promene - objasnio je. Ali, ponovio je: - Zaista je veoma mala šansa da se to dogodi.

Finčam je naveo da je njegov cilj da edukuje ljude o tome kako se velike katastrofe mogu preživeti. Alo

Danas

godine.

Prikupljeno je i razvrstano čak 9,3 tone otpada.Ova akcija pokazala je da plastika dopire čak i do mesta na koja ljudska noga retko kroči. Štaviše, ostrvo Henderson prethodno se smatralo za jedno od najzagađenijih mesta na Zemlji.Ali zahvaljujući organizaciji Plastic Odyssey, smeće koje se nekada taložilo na plažama i u moru u međuvremenu pretvoreno je u nameštaj za stanovnike susednog ostrva Pitkern. Danas

Blic

Zato je 2023.

godine potpisan Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru kojim se predviđa da se 30 odsto međunarodnih voda proglase zaštićenim morskim područjima. Blic

Blic

Budući da se plastika pravi od nafte, mnoge naftom bogate države smatraju da bi obaveze o smanjenju proizvodnje plastike ugrozile njihove prihode.

Smanjenje proizvodnje nafte je takođe ključno ako države žele da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublaže najteže posledice klimatskih promena. Blic

Mondo

Njegovi izrazi lica i govor tela dok sluša Rašova samouverena objašnjenja govore više od hiljadu reči. Ipak, emocionalno jezgro filma čine svedočenja porodica žrtava.

Priča Kristine Davud (Christine Dawood), koja je u imploziji izgubila supruga i tinejdžera sina, daje snažan ljudski kontekst tehničkim propustima i suvim brojkama. Mondo

Informer

Virusi obično moraju da „otmu“ ćelije domaćina da bi pravili svoje kopije.

Ali gotovo svi identifikovani geni Sukunaarchaeuma povezani su sa replikacijom DNK, transkripcijom i translacijom. Informer

Informer

Ali gotovo svi identifikovani geni Sukunaarchaeuma povezani su sa replikacijom DNK, transkripcijom i translacijom.

Ipak, Nakajama kaže da mikrobova „intenzivna fokusiranost na sopstveno razmnožavanje, čak i nauštrb gotovo svih metaboličkih funkcija, podseća na virusne strategije.“ Elizabet Voters, biolog sa Državnog univerziteta u San Dijegu, koja je 2003. Informer

Informer

Arhejski parazit koji je proučavala Voters, a koji ima više nego dvostruko veći genom od Sukunaarchaeuma, ima samo 400 nanometara u prečniku.

Istraživači takođe pokušavaju da utvrde kako se ova grupa odnosi prema drugim arhejama – da li ima bliskih slobodnoživećih rođaka, na primer – i da otkriju šta tačno rade proteini ovog mikroba, uključujući nekoliko velikih, membranskih proteina koji mogu biti ključni za interakciju sa domaćinom. Informer

Plantbased

Sve to dok lokalne zajednice ostaju bez osnovnih sredstava za život, a priroda biva nepovratno uništena.

Ekološka katastrofa s globalnim posledicama Gubitak šuma nije samo lokalni problem. Plantbased

Alo

Ajkula se nedavno ponovo pojavila u blizini popularnog letovališta u zalivu Pamliko.

Ovo mesto privlači hiljade turista koji vole vodene sportove i mirne peščane plaže. Čim je ajkula izronila satelit je uhvatio signal, a istraživači veruju da je tokom povremenog “nestajanja” ajkula skupljala zalihe energije za naredna putovanja. Alo

Nauka

Danas džinovske školjke roda Tridacna i njihovi rođaci ispunjavaju delove tih specifičnih fotosimbiotičkih životnih stilova koje su nekad zauzimali rudisti, ali im nedostaje zapanjujući diverzitet vrsta.

Masovne ekstinkcije bitno menjaju postojeće stanje. Nauka

021.rs
.
kurir.rs
.
blic.rs
.
kurir.rs
.

Foto EPA

Ruđer Bošković

Francuskoj Polineziji

Dejvid Atenbro

Global Fishing

Domagoj Perkić

Krešimir Grbavac

Paula Knego

Sanja Pujo

Pradip Sing

Shelf Science

Severne Karoline

Džon Keri

Tel Avivu

Ujedinjeno Kraljevstvo

Francuska Polinezija

Astrid Puentes

Emanuel Makron

Oceano Azul.Američki

Donald Tramp

Betani Karni Almrot

Feleti Teo

Dejvida Atenboroa

SAD

PDF

AFP

BBC

0 (35) ■ vesti > zanimljivosti > politika > najnovije ■ 15-Jun 00:00 -> 17-Jun 18:41
blic.rs
.
blic.rs
.
novosti.rs
.
alo.rs
.

Zaronio u dubine mora, pa ugledao prizor za pamćenje: "Pojavio se kao duh iz magle"

  • Na Jadranskom moru se pojavila misteriozna sluz: Otkriveno o čemu se radi

  • Legendarni brod KAPETANA KUKA je potopljen pre 250 godina: Sada naučnici tvrde da su PRONAŠLI OLUPINU

  • 'Tračak nade' za morski život na konferenciji UN o okeanima

U blizini obale Britanske Kolumbije u Kanadi, ronilac Karl Sorensen (44) otkrio je neverovatan prizor, istražujući ostatke broda HMCS Saskatchewan, potopljenog pre 28 godina.

Slobodno vreme Na Jadranskom moru se pojavila misteriozna sluz: Otkriveno o čemu se radi Na Jadranskom moru se pojavila misteriozna sluz, naučnici tek sad otkrili o čemu se radi Institut 'Ruđer Bošković' istražio je pojavu morske sluzi na Jadranu tokom leta.

Nakon dva i po veka, konačno je identifikovano poslednje počivalište HMS "Endeavoura", legendarnog broda koji je prvi put doveo Britance do obala Australije.

Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.

1 (224) ■ vesti > svet > politika > najnovije ■ 15-Jun 00:00 -> 17-Jun 22:00
rtv.rs
.
danas.rs
.
alo.rs
.
novosti.rs
.

IDF: Izraelske snage uništile trećinu iranskih lansera balističkih raketa

  • 'Nigde nije bezbedno': Iranci o životu pod izraelskom vatrom

  • rat izrael iran uživo

  • PRVI SNIMCI NAJNOVIJIH NAPADA NA IRAN: Izrael pogodio i bolnicu (VIDEO)

Defrin je na konferenciji za novinare rekao da je Izraelsko ratno vazduhoplovstvo uspostavilo "potpunu vazdušnu nadmoć" nad Teheranom, prenosi Tajms of Izrael.

Ljudi u Teheranu posle izraelskog napadaIzrael je udario na Iran najvećim talasom vazdušnih napada godinama unazad, gađajući nuklearni program zemlje.To je dovelo do odmazde Irana i dve zemlje od tada su nastavile da napadaju jedna drugu.Najmanje 10 ljudi poginulo je u Izraelu, dok su različite lokacije, među kojima i stambene zgrade, bile pogođene u iranskoj prestonici Teheranu.Iranski mediji izvestili su da je u izraelskim napadima poginulo 128 ljudi.BBC na persijskom razgovarao je sa Irancima o posledicama izraelskih napada i kakva je bila reakcija vlade.Ljudi u Teheranu su izgubljeni i ne znaju šta da rade ili kako da reaguju.„Zaglavljen“ je kako je većina ljudi koja je govorila za BBC njuz na persijskom opisala život u Iranu u ovom trenutku.Jedna osoba je za BBC rekla da nije mogla da spava dve noći: „Prošla sam kroz neke veoma teške trenutke.“Ona kaže da je aktuelna situacija podseća na bombardovanja i odlaske u skloništa tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, dok je bila dete.„Razlika je u tome što bismo tada, makar dok su se događali napadi, čuli sirene za vazdušnu opasnost ili bar dobijali upozorenja pre nego što su se desili.„Ali sada tokom ovog bombardovanja ili bilo kog vazdušnog napada, nema ni sirena ni upozorenja…“„Čini se da zvaničnicima ovaj put nije stalo do naših života.“Mlađi ljudi, rođeni posle rata, ne znaju kako je bilo nekada, kaže novinar BBC njuza na persijskom Gončeh Habibiazad.Drugi stanovnika Teherana kaže: „Morao sam da vozim daleko od kuće da bih našao benzinsku pumpu, zato što su ispred svake bili dugi redovi.“Neki ljudi se čak iseljavaju iz grada, „dalje od mesta na kojima žive bilo kakvi zvaničnici“.Internet je nestabilan, tako da je veoma teško ostati u kontaktu sa ljudima unutar zemlje, kaže naš dopisnik.Mnogi koji žive izvan zemlje šalju poruke najmilijima, u nadi da će dobiti neki odgovor od njih.Jedna žena u Teheranu kaže da je razmatrala mogućnost napuštanja grada da bi izbegla napade.„Svi smo poželeli da odemo u manje gradove ili sela, bilo kuda gde možemo da odemo, ali svi mi imamo najmilije koje ne možemo da ostavimo, i mi mislimo na njih“, kaže ona.„Ono što preživljavamo nije fer ni prema kome od nas, narodu Irana.“Ona kaže i da izgleda kao da su Iranci „paralizovani“.„Svima nam je žao što liderima naše zemlje nije stalo do bilo koga od nas i naših života, i svi pokušavamo da pregrmimo ove dane u strahu, iscrpljeni i pod velikim stresom, jer je sve izuzetno teško i bolno.“ ABEDIN TAHERKENAREH/EPA-EFE/ShutterstockKolona automobila ispred benzinske stanice u Teheranu„Ne mogu samo da napustim Teheran, ne mogu da ostavim postarije roditelje koji ne mogu da putuju daleko i dugo, i da sam napustim grad.„Osim toga, moram da idem na posao.

U kratkim crtama: Smrt i razaranje: Broj žrtava iranskih napada na Izrael tokom noći i nedelje porastao je na osam.

PREMA najnovijim izveštajima, Izrael ponovo napada Iran.

2 (47) ■ vesti > srbija > politika > info ■ 15-Jun 07:39 -> 17-Jun 22:00
b92.net
.
b92.net
.
beta.rs
.
rtv.rs
.

Vučić nakon sastanka sa Fergusonom: Spremni smo da jačamo saradnju sa Velikom Britanijom FOTO

  • Potpisan Protokol o saradnji između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva odbrane

  • RCC: Podkast Agelast dobitnik nagrade Šampion regionalne saradnje za 2024. godinu

  • Predstavljen projekat podrške učešću u programima EU (AUDIO)

Tom prilikom on se oglasio na društvenoj mreži Instagram.

Protokolom je usaglašen način saradnje, polazeći od zajedničkog interesa za jačanjem naučne saradnje i stalne potrebe za razmenom znanja, iskustava i publikacija neophodnih za razvoj naučnoistraživačke delatnosti.

| Izvor: Beta | 17.06.2025 Savet za regionalnu saradnju (RCC) dodelio je podkastu "Agelast" novinara Galeba Nikačevića nagradu "Šampion regionalne saradnje dr Erhard Busek" za 2024.

BEOGRAD - "Podrška učešću u programima Unije" je projekat Evropske unije koji predstavlja priliku za sve koji žele da obezbede finansiranje za svoje ideje, ali i da saznaju koji programi su im na raspolaganju i kako da se prijave i na najbolji način iskoriste mogućnosti.

3 (44) ■ vesti > srbija > politika > najnovije ■ 15-Jun 09:30 -> 17-Jun 20:30
beta.rs
.
blic.rs
.
rtv.rs
.
blic.rs
.

Promene u Holandiji: Ovo će biti MINIMALNA STAROST za korišćenje društvenih mreža, roditelji rekli DA!

  • Holandske vlasti savetuju roditelje da zabrane društvene mreže deci mlađoj od 15 godina

  • Prebacuju fokus na digitalno tržište

  • Tramp organizacija najavila i pametni telefon, koji "menja pravila igre": I ovaj potez pod istim geslom

Holandska vlada spremna je da preporuči roditeljima da ne dozvole deci mlađoj od 15 godina korišćenje društvenih mreža, kao i da prve telefone dobiju tek po završetku osmog razreda osnovne škole.

| Izvor: Beta-AFP | 17.06.2025 Holandska vlada savetovala je danas roditelje da zabrane deci mlađoj od 15 godina korišćenje društvenih mreža kao što su TikTok i Instagram, kako bi njihovo mentalno zdravlje bilo zaštićeno.Tim neobavezujućim savetom, Holandija sledi primer drugih zemalja.Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) obećao je da će zabraniti društvene mreže za decu mlađu od 15 godina u Francuskoj, ako se to "u roku od nekoliko meseci" ne dogodi na čitavom evropskom nivou.Australija i Novi Zeland zalažu se za zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, kao i Španija."Intenzivno korišćenje ekrana i društvenih mreža može biti štetno po (mentalno) zdravlje i razvoj dece", saopštilo je holandsko Ministarstvo zdravlja, socijalne zaštite i sporta."Razmislite o poremećajima spavanja, napadima panike, depresivnim simptomima, smanjenoj koncentraciji i negativnoj slici o sebi", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo pravi razliku između upotrebe pametnih telefona, aplikacija za razmenu poruka (poput WhatsApp i Signal) i društvenih mreža kao što su TikTok ili Instagram.Vlada preporučuje da pametni telefoni ne budu dozvoljeni pre ekvivalenta petog razreda u Holandiji, odnosno uzrasta od 11 ili 12 godina.

CNN otpušta radnike: Prebacuju fokus na digitalno tržište Poznata medijska kuća otpušta radnike!

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i njegova porodica predstavili su danas, nakon mreže mobilne telefonije, i pametni telefon pod istim imenom - Tramp Mobajl (Trump mobile). Prema pisanju Rojtersa, kompanija DTTM Operations, koja upravlja Trampovim žigovima, podnela je zahteve Američkoj kancelariji za patente i žigove za korišćenje imena "Tramp" i termina "T1" u telekomunikacionim uslugama, uključujući mobilne telefone, dodatke poput futrola i punjača, bežične telefonske usluge i maloprodajne objekte.

4 (26) ■ vesti > srbija > politika > društvo ■ 15-Jun 18:32 -> 17-Jun 21:40
rtv.rs
.
021.rs
.
alo.rs
.
blic.rs
.

Nikolić: Srbija među prvima evakuisala deo svojih građana iz Izraela

  • Deo državljana Srbije evakuisan iz Izraela

  • Hitno se oglasila Vlada Srbije: Kreće evakuacija građana Srbije iz Izraela i Irana

"Zaista nam služi na čast da je upravo Srbija, odnosno Vlada Srbije, putem koordinacije Ministarstva spoljnih poslova i naše ambasade u Tel Avivu, među prvim zemljama, daleko ispred neuporedivo bogatih i većih zemalja, već uspela da evakuiše jedan broj naših državljana i pomno se radi na spisku, ažuriranju i daljim koracima u tom smislu", kazao je Nikolić za Tanjug.

"Vlada nastavlja sa sprovođenjem daljih mera kako bi preostali građani Srbije, koji se još nalaze u pogođenim područjima, bili bezbedno evakuisani", saopštila je Vlada Srbije.

Vlada Republike Srbije intenzivno prati situaciju u Izraelu i Iranu i preduzima sve neophodne korake kako bi obezbedila sigurnost svojih državljana koji se trenutno nalaze na teritoriji ovih zemalja, navodi se u najnovijem saopštenju.