Od 1. juna ove godine građani Srbije dobijaju dodatnu zaštitu od neprijatnih iznenađenja kada je u pitanju visina rate za kredit.Ono što je izglasano u martu, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sada počinje da se primenjuje – reč je o ograničenju kamatnih stopa koje banke smeju da naplate svojim klijentima.Kako kažu sagovornici Danasa, cilj ove mere, koju je uvela Narodna banka Srbije (NBS), jeste da se građani zaštite od ponovnog mogućeg naglog rasta kamatnih stopa, kakav smo već osetili prethodnih godina.Mnogi su tada preko noći dobili veće rate i osetili koliko nestabilna ekonomska kretanja mogu da ugroze kućni budžet.Da se sličan scenario ne bi ponovio, uvedena su jasna zakonska ograničenja – koliko kamata sme da bude i koliko banke smeju da naplate.Nova pravila odnose se kako na nominalnu, tako i na efektivnu kamatnu stopu.Kada je reč o nominalnim kamatnim stopama, NBS je propisala da za stambene kredite (bilo sa promenljivom ili fiksnom kamatnom stopom) kamata ne sme da pređe pet odsto, bez obzira da li su krediti indeksirani u dinarima ili evrima.Ograničenje kamatnih stopa kod ugovora o stambenom kreditu se ne odnosi na stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom odobrene do stupanja na snagu Zakona.Izvor: NBSKada su u pitanju ostali krediti sa promenljivom kamatnom stopom, kamatne stope kod kredita indeksiranih u dinarima ne smeju da prelaze 13,75 odsto, dok kod kredita u evrima kamata ne sme biti viša od 6,96 odsto.Što se tiče efektivne kamatne stope, koja obuhvata sve troškove uzimanja kredita, za stambene kredite u dinarima banka ne sme da naplati više od 9,25 odsto, a u evrima ne više od 5,90 odsto.Za ostale kredite, efektivna kamatna stopa ne sme biti viša od 15,75 odsto u dinarima, odnosno 12,40 odsto u evrima.Izvor: NBSOva ograničenja na kamatne stope biće na snazi šest meseci, odnosno do 30. novembra.Građani mogu da računaju da kamatne stope neće „poludeti“Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) Zoran Grubišić objasnio je za Danas da je NBS još krajem prošle godine odlučila da uvede ograničenje kamatnih stopa, sa stupanjem na snagu od 1. juna, zbog nepredvidivog kretanja kamatnih stopa.Podsetio je da su kamatne stope u poslednje dve do tri godine porasle usled različitih globalnih događaja, makroekonomskih faktora i drugih poremećaja na koje, kako je istakao, niko ne može da utiče.Prema njegovim rečima, ograničenje kamatnih stopa za građane sada znači veću stabilnost u pogledu kretanja kamata.„Građani mogu da računaju da kamatne stope, uslovno rečeno, neće ‘poludeti’, bez obzira na to šta se dešava na tržištu. Sada postoji jedan plafon, jedno ograničenje iznad kojeg kamate neće rasti“, objasnio je Grubišić.Naglasio je da to pruža osećaj sigurnosti kako postojećim korisnicima kredita, koji mogu manje da brinu o mogućim promenama kamatnih stopa, tako i novim korisnicima, koji s više poverenja mogu da se upuste u kreditni aranžman.Grubišić je dodao da je ova mera važna i za banke, jer im pomaže da održe kreditni plasman.Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić takođe smatra da je ograničenje kamatnih stopa koje je NBS uvela privremena administrativna mera čiji je cilj zaštita građana u uslovima tržišnih poremećaja.Iako je, kako je naveo, „plafoniranje“ kamata u slobodnim tržišnim uslovima generalno nepoželjno, u ovakvim okolnostima predstavlja dobru zaštitu za građane.„Uvek bi trebalo da ponuda i tražnja dominiraju, ali u ovom slučaju nagli rast EURIBOR-a pritiskao je sve“, ukazao je Vasić.Prema njegovim rečima, dobra vest za korisnike stambenih kredita indeksiranih u evrima jeste to što EURIBOR trenutno pada, jer on čini deo promenljive kamatne stope.
