Da li je kao „antifašista“, kako kažu njegove pristalice, recimo učestvovao u oslobođenju Beograda u kom mu se diže spomenik?Ili je možda na konju – jer spomenik je najavljen kao konjanički – pobednički umarširao sa svojim oslobodilačkim trupama u Zagreb krajem rata?Da li se možda neka njegova četa žrtvovala da bi omogućila civilima da se evakuišu iz nemačkog obruča, kao što je to učinio užički Radnički bataljon?Istorijske činjenice pak govore da su se već u to vreme, u vreme Užičke republike na jesen 1941, Mihailovićevi četnici izravno stavili na stranu nemačkog okupatora usmerivši vojne akcije isključivo protiv pripadnika partizanskog pokreta i civilnog stanovništva koje je podržavalo taj pokret.Ali ipak se vratimo na generalove zasluge – one iste koje ne ume da pobroji čak ni sam predlagač, gradonačelnik Beograda.U njegovom obrazloženju se šturo navodi da je Mihailović pre rata bio „oficir koji je obavljao brojne dužnosti“ a da je posle okupacije „osnovao na Ravnoj Gori Komandu četničkih odreda Jugoslovenske vojske“.Dalje je naveden samo jedan jedini konkretan događaj koji preporučuje Mihailovića za spomenik – akcija spasavanja američkih pilota, tj. nedavno ekranizovana „Operacija Halijard“.I to je doslovce sve što podupire argument o Mihailovićevim zaslugama da mu se podigne spomenik u Beogradu.U obrazloženju naravno ne stoji kako su mu i njegovi prvobitni anglo-američki saveznici okrenuli leđa i, premda anti-komunisti, pragmatično shvatili da u Jugoslaviji postoji samo jedan antifašistički pokret kog valja podržati.Pominje se u obrazloženju i da su ga „komunističke vlasti“ osudile na smrt zbog kolaboracije i ratnih zločina, a naravno, pominje se i odluka o poništenju te presude iz 2015.Ali, šta god znali iz istorije, pa i privatno mislili o Mihailovićevoj (ne)odgovornosti za zločine, ne podiže se spomenik nekom čija je zasluga da možda nije bio ratni zločinac, da možda nije naredio njihovo izvršenje, pa da eto, možda, nije čak ni znao za te zločine.Ali na stranu sada želja njegovih pristalica da ga abolira – spomenik se i onako podiže nekom za ono što je bio, a ne za ono što nije bio, i to možda nije bio.To šta je Mihailović zapravo bio, ne navodi čak ni sam predlagač.Ovaj spomenik bi bio bezočna fabrikacija istorije, uvreda za sve potomke žrtava četničkih pokolja nedaleko i od centra Beograda: pokolja u Vraniću, u Boleču, i mnogih drugih dokumentovanih primera mučenja i egzekucija civila i pripadnika partizanskog pokreta.Spomenik bi predstavljao negiranje niza stravičnih zločina a posebno onih organizovanih sa genocidnim namerama kakvi su bili u Pljevaljskom, Fočanskom i Čajničkom srezu, a čiji izvršilac, Pavle Đurišić, tada izveštava Mihailovića da se „pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.“Spomenik bi bio šamarčina na licu svakog antifašiste i neprestano bi izazivao tenzije i sukobe.Spomenik bi bio nasilna intervencija u javnom prostoru Novog Beograda, grada koji je nastao u vreme socijalizma protiv kog se Mihailović borio daleko više nego protiv fašizma – a sa čim bi se pretpostavljam složili i njegovi današnji istomišljenici.Jedino čemu bi ovaj spomenik zaista bio spomenik, jeste spomenik autokratskoj vlasti čiji se korumpirani sistem raspada ali još uvek veštački održava neistinama, pa samim tim i istorijskim neistinama.Ovakve destruktivne inicijative su s jedne strane infantilne (gradonačelnik se ovde ponaša kao dete koje je preti tantrumom ako mu se želja ne ispuni) ali i veoma ozbiljne u zamajavanju javnosti, stvaranju konfuzija i podela, odvraćanju pažnje od stvarne situacije koju ovakva inicijativa hoće da dodatno zamuti.U vreme društvenih kriza spomenici koji su iole sporni se prosto ne podižu, osim ako se ne želi njima proizvoditi dodatna društvena nestabilnost.Ali ova inicijativa ne tiče se samo đenerala, tiče se i čitave šeme po kojoj Šapićeva garnitura upravlja, zbog koje bi, kako sam ranije Komisiji i predložio, trebalo ne samo sprečiti izgradnju ovog konkretnog spomenika nego i privremeno obustaviti izgradnju svih drugih spomenika dok se ne otkrije milionski iznos koji su građani odvojili za Stefana Nemanju, za šta je zakonski rok tajnosti odavno prošao, ali i dok se ne uspostave jasne procedure i omogući stručna i javna rasprava o načinima obeležavanja javnog prostora u Beogradu.Sednica Komisije za spomenike, sa jednom tačkom dnevnog reda, zakazana je za 25. jun u 10h.Autor je odbornik Zeleno-levog Fronta u Skupštini Beograda i član Komisije za spomenike i nazive ulica i trgovaStavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
