Izveštaj pod naslovom „Izgradnja Južnog kineskog mora kao mora mira, prijateljstva i saradnje: Kineske aktivnosti“, objavljen je na kineskom i engleskom jeziku.

Naše prijateljstvo je izdržalo test vremena.

Skup, koji su organizovali Institut i Kineska medijska grupa, okupio je predstavnike diplomatskog kora, medija, akademske zajednice i eksperte iz oblasti međunarodnih odnosa.

Teme razgovora biće bezbednost u Severnom Atlantiku i na Arktiku, klimatske promene, energetska pitanja i kritični minerali, saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika.

Pridržavaćemo se duha 'zajedničkog rada za isti globalni cilj' i izgradićemo medijsku platformu za izveštavanje, razmenu informacija i deljenje resursa, kako bi plodovi kineske modernizacije bolje koristili svetu", zaključila je.Govoreći o konfucijanizmu i zajednici zajedničke budućnosti, direktorka Konfucijevog instituta u Novom Sadu Čen Siju naglasila je da je konfucijanizam duboko ukorenjen u kineskom društvu i kulturi, posebno u ideji harmonije u različitosti.O razvojnom putu multilateralizma i njegovim konkretnim primerima u saradnji Srbije i Kine govorili su i istraživači Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić i Slobodan Popović.Mitić je naglasio da u trenutku globalne nestabilnosti i urušavanja poverenja u multilateralne institucije, Kina promoviše koncept istinskog multilateralizma, suprotan zapadnom "poretku zasnovanom na pravilima".

foto: Kineska medijska grupa '' Izgradnja zajednice zajedničke budućnosti između Kine i Srbije u novoj eri se bazira upravo na 'čeličnom prijateljstvu' dve zemlje i dva naroda.

Zamenica direktora Instituta, dr Ivona Lađević, istakla je da skup obeležava 70 godina saradnje između Srbije i Kine.

i 2022.

godine pokrenuo koncept pravog multilateralizma u svom glavnom govoru na Forumu Boao za Aziju.

Oko 230 miliona ljudi živi na manje od jednog metra nadmorske visine.

Način na koji se klimatske promene odvijaju nije linearan i nejasno je tačno kada bi zagrevanje moglo da izazove brzo povlačenje, pa čak i kolaps.

Međutim, ne samo da je ovo ograničenje izvan domašaja, već je najalarmantniji nalaz studije pokazao da možda ni ograničenje da 1,5 stepeni nije dovoljno da sačuvaju ledeni pokrivači. Čak i u slučaju da se to dogodi, i dalje može doći do brzog povlačenja ledenog pokrivača i katastrofalnog porasta nivoa mora, otkrili su naučnici.

Oni su proučavali studije koje su uzimale podatke sa satelita, klimatskih modela i dokaza iz dubokomorskih sedimenata, pa čak i DNK hobotnice.

Svetski ledeni pokrivači su na putu da se otope i pomere, što će dovesti do porasta nivoa mora i "katastrofalne" migracije od obale, čak i u slučaju da svet uspe da izvede čudo i zadrži globalno zagrevanje unutar 1,5 stepeni Celzijusa, pokazalo je novo istraživanje.

To je daleko ispod cilja dogovorenog u okviru obećanja „30x30“ da se do 2030.

"Multilateralizam je stvoren sa idejom rešavanja sukoba.

Cvetanje planktona u Izmiru, u Turskoj Kako to utiče na morski život?Iako precizne implikacije promena nisu sasvim jasne, mogao bi da bude pogođen veliki broj morskih vrsta i ekosistema na planeti, tvrde naučnici.„Istraživanja pokazuju da je površina okeana promenila boju u poslednjih 20 godina, potencijalno kao rezultat promena u zajednicama planktona", kaže doktor Tomas Dejvis, docent očuvanja mora na univerzitetu.„Ali naši rezultati pružaju dokaze da takve promene izazivaju široko rasprostranjeno tamnjenje koje smanjuje količinu okeana dostupnu životinjama gde one mogu da računaju na sunce i mesec za preživljavanje i razmnožavanje."Ovaj gornji sloj vode je dom za većinu morskog života i mesto gde biljni organizmi zvani fitoplanktoni vrše fotosintezu.Ovi mikroskopski organizmi čine osnovu lanca ishrane, a mogu se naći blizu površine vode jer im je potrebno dovoljno sunčevog svetla za fotosintezu.Zbog ovoga mnoga morska stvorenja love i razmnožavaju se u fotičkim zonama, gde postoji obilje hrane.Fitoplanktoni takođe generišu oko polovine kiseonika u atmosferi i ključni su za ugljenični ciklus i okeanski život.'Istinski razlog za zabrinutost'Doktor Dejvis kaže da tamnjenje okeana može imati uticaj na vazduh koji udišu ljudi, ribu koju oni jedu i sposobnost sveta da se izbori sa klimatskim promenama.„Naši nalazi predstavljaju iskren razlog za zabrinutost."Profesor Tim Smajt, šef za nauku pri Morskoj biohemiji i opservacijama u Morskoj laboratoriji Plimuta, kaže da bi neke morske životinje kojima je potrebno svetlo mogle da se približe površini kao posledica ovih promena.To bi dovelo do većeg nadmetanja za hranu i druge resurse.„To bi moglo da dovede do suštinskih promena u čitavom morskom ekosistemu", kaže profesor Smajt.Kako je studija sprovedena?Za potrebne studije „Tamnjenje svetskih okeana", istraživači su analizirali skoro dve decenije satelitskih podataka zajedno sa naprednim modelovanjem okeana.NASA-ini podaci iz Okeanske kolor mreže – koji dele svetske okeane u piksele od 9 kilometara – omogućili su istraživačima da prate promene na površini okeana u svakom od piksela, dok je algoritam osmišljen za merenje svetlosti u morskoj vodi korišćen za procenu dubine fotičke zone na svakoj lokaciji.Solarni i lunarni modeli zračenja takođe su korišćeni za istraživanje kako varijacije i uslovi svetla – i tokom dana, i tokom noći – mogu uticati na morske vrste.Promene u nivoima svetla tokom noći bile su manje nego tokom dana, ali su i dalje bile ekološki značajne, pokazala je studija.Pogledajte zašto Dejvid Atenboro misli da su okeani među najvažnijim mestima na planetiBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Poseta je zakazana za 15. jun, pre nego što se lideri Grupe sedam zemalja, uključujući Makrona, sastanu na samitu u Kanadi.

upisan je kao istorijski spomenik, a 20. aprila 2017.

Kancelarija princa objavila je u subotu video u kojem je on prikazan kako razgovara sa poznatim dokumentaristom Dejvidom Atenborouom o njegovom najnovijem filmu Okean, koji govori o problemima sa kojima se suočavaju mora.