To se vidi i u samom tekstu gde među nabrojanim liderima koji su stali iza teksta nema imena Aleksandra Vučića. Tako se Srbija, kao jedina zemlja u ovom delu sveta koja je ostala dosledna u poziciji da uprkos zahtevima i pritiscima ne uvodi sankcije Rusiji, praktično distancirala od teksta.

Ja mislim da je ovo vrhunac koji neko kao mala zemlja u provođenju svoje samostalne nezavisne politike može da dostigne.

A šta po tom pitanju da kritikujem?

Šta u stvari neko hoće od politike Srbije?

Na pitanje da prokomentariše pisanje Vremena da je njegova poseta Ukrajini bila nenajavljena i pitanje da li su to novo balansiranje ili diplomatski razgovori, kao i da mediji N1 i Nova S počeli da govore o izdaji prema Ruskoj Federaciji, Vučić je odgovorio: A šta sam i koga izdao?

Jer mi štitimo interese međunarodnog javnog prava.

Ponosan sam na to", rekao je Vučić. Dodao je da onog dana kada ne bude više predsednik, a to će biti za godinu i po dana ili dve najkasnije, kako je rekao, takvu politiku će biti mnogo teško održati.

Kad nemate argumente, onda vam ne preostaje ništa nego da se nadate da ćete lažima nešto da postignete.

O tome da više ne znaju ni šta žele." Ovim se Vučić direktno osvrnuo na napise nedeljnika Vreme, kao i kritike medija N1 i Nova S, koji su insinuirali da se Srbija udaljava od Rusije.

Jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od zvaničnika 11 država koje prisustvuju Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa danas u Odesi, nije potpisao izrazito antirusku deklaraciju koja je usvojena.

Ponosan sam na politiku Srbije, na našu samostalnost, na našu nezavisnost i to ćemo nastaviti da radimo", naveo je Vučić. Napomeno je da zna da u Srbiji ima mnogo ljudi koji emocionalno reaguju protiv Ukrajine i zapitao šta je Ukrajina loše uradila ili šta je Ukrajina uradila protiv Srbije.

Ponosan sam na politiku Srbije, na našu samostalnost, na našu nezavisnost i to ćemo nastaviti da radimo“, naveo je on.Upitao je i šta je Ukrajina uradila loše ili protiv Srbije.„Jer Ukrajina je zemlja koja nije pozvala ovde predstavnike Prištine.

Rusiju?

I od Ukrajine i od nas.

''ustali protiv pučista'' koji su došli na vlast u Ukrajini proglašeni teroristima.

Šta još tražite?

Jesmo li dužni da za to kažemo hvala?

Time je Srbija ostala dosledna svojoj politici vojne neutralnosti i izbegavanja svrstanja u međunarodnim krizama.

Evo, dozvolili su mi da budem ovde i da budem uzdržan i da se ne potpišem i da ne bude Srbija kao potpisnica deklaracije.

| Izvor: Beta | 12.06.2025 BetaPhoto/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll/MO U deklaraciji, koja je u sredu usvojena na četvrtom Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Odesi, zemlje učesnice su pozvale međunarodnu zajednicu da intenzivira podršku Ukrajini i da pojača sankcije uvedene Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru.U tom dokumentu, koji od 11 učesnika Samita nije potpisao jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međunarodna zajednica se poziva da intenzivira podršku Ukrajini "u njenoj borbi za odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", dok se sve države pozivaju "da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije".U deklaraciji koja ima 19 tačaka, učesnici Samita navode da "ohrabruju međunarodnu zajednicu da zadrži i da dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom 'flotom u senci' kako bi se agresoru oduzeli resursi koji su mu potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da preduzme mere radi sprečavanja zaobilaženja sankcija"."Rusija mora da bude pozvana na odgovornost i da plati punu nadoknadu za nezakoniti agresorski rat protiv Ukrajine.

"Ja sam to uspeo zahvaljujući hiljadama ličnih veza, odnosima koje sam gradio dugo, dugo, dugo sa mnogima i uspevao da i tu vrstu ličnog pečata unesem kao doprinos samostalnoj, slobodnoj i nezavisnoj politici Srbije.

godine u Odesi, Ukrajina, po četvrti put u formatu Samita Ukrajina –Jugoistočna Evropa.

godine, Tirani, Albanija, 28. februara 2024.

U tekstu deklaracije učesnici samita podržavaju Ukrajinu na njenom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u i napominju da članstvo u Alijansi ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu.

Foto: Budućnost Srbije / Ustupljene fotografije Vučić u Odesi U tekstu se takođe naglašavamo "važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU".

Podvlačimo važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

5. Naglašavamo strateški značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost, uključujući bezbednost hrane, i posvećujemo se jačanju regionalne pomorske saradnje, pomorske bezbednosti, povezanosti, bezbednosti, slobode plovidbei zaštite kritične infrastrukture.

Ukrajinski poljoprivredni proizvodi moraju se slobodno i bezbedno isporučivati na svetska tržišta. Stoga, od suštinskog su značaja bezbedna, nesmetana komercijalna plovidba i pristup ukrajinskim lukama Crnog mora i Azovskog mora.

Potvrdili smo našu podršku evroatlantskim težnjama partnera u regionu.

Bezbednost hrane ne sme se koristiti kao oružje. Ponovo ističemo značaj razminiranja kao početne tačke za oporavak i obnovu Ukrajine i pozdravljamo napore koje preduzimaju priobalne države u tom pogledu.

godine.Vučić, koji je danas prvi prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022.

7. Članstvo u NATO-u ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu.

Rusija mora da bude odgovorna i da plati punu nadoknadu za svoj nezakoniti agresijski rat protiv Ukrajine.

Kada su 2014.

Pored toga, učesnici današnjeg samita pozivaju međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u pogledu ograničenja cena nafte i ruske tajanstvene flote, kako bi se "agresoru oduzeli resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine".

Potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno“, piše u dokumentu objavljenom na sajtu predsednika Ukrajine.Kao „neophodne uslove o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir“, potpisnici deklaracije su naveli „potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine“.„Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u Ukrajini i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i ključnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusiju“, navodi se.Potpisnici deklaracije navode u dokumentu da „ponovo potvrđuju važnost efikasnih i nezavisnih istraga ruskih ratnih zločina protiv Ukrajinaca i drugih zločina počinjenih u Ukrajini i protiv Ukrajine i izvođenja počinilaca pred lice pravde“.„Uz to, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Rusija“, piše u dokumentu koji su potpisali predsednici Ukrajine, Crne Gore, Rumunije i Moldavije – Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Nikušor Dan i Maja Sandu, premijeri Grčke, Hrvatske i Bugarske – Kirijakos Micotakis, Andrej Plenković i Rosen Željaskov, predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik premijera Severne Makedonije Izet Medžiti i zamenica premijera Slovenije Tanja Fajon.Potpisnici su naveli i da ukrajinska energetska infrastruktura „i dalje pati od namernih i sistematskih napada Rusije“ i obavezali se da će doprineti „tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine“.„Razgovarali smo o načinima za povećanje naše podrške, uključujući mobilizaciju privatnog sektora radi obezbeđivanja neophodne opreme i finansiranja.

19. Slobodna, mirna i prosperitetna Evropa je nemoguća bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine.

Naš današnji rad nadovezuje se na razmatranja i zaključke prethodnih samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanih u Atini, Grčka, 21. avgusta 2023.

Tribunal za razmatranje zločina U Deklaraciji su takođe podržavani međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koji je počinila Rusija.

Administracija SAD najavila je, naime, mogućnost uvođenja sankcija ministru obrane u Savetu ministara Zukanu Helezu i kazne BiH suspenzijom svih programa vojne saradnje ako se realizuju najave sa nedavnog sastanka Heleza sa nerezidentnim vojnim izaslanikom Irana brigadirom Mahmudom Mohagheghom Pourom.