Globalno zagrevanje proređuje i destabilizuje led ispod nogu pingvina u njihovim gnezdilištima.

godine.Ovo je rekordna brzina potvrđivanja UN sporazuma, rekla je Elizabet Vilson, direktorka za ekološku politiku u nevladinoj organizaciji The Pew Trusts.„Radili smo na mnogim međunarodnim sporazumima tokom godina, i postupak ratifikacije često traje pet, pa čak i sedam godina.„Zato činjenica da je Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru na korak do stupanja na snagu zaista pokazuje da postoji zamah u pravcu zaštite većeg područja otvorenog mora”, rekla je ona.Međutim, velike sile poput Sjedinjenih Država (SAD) i Kine još uvek nisu potvrdile sporazum, iako su potpisnice, što ukazuje da planiraju da to učine u budućnosti.A Rusija, koja nikada nije podržala sporazum zbog zabrinutosti da bi mogao negativno da utiče na njen sektor ribarstva, saopštila je 13. juna da neće promeniti stav.Američke diplomate koje imaju iskustva sa sporazumima UN-a hvale napredak koji je ostvaren na konferenciji u Nici.„Od pomaka u pogledu Sporazuma o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru do zaštićenog morskog područja u Francuskoj Polineziji, Konferencija UN o okeanima je još jednom pokazala da je stvaran napredak moguć kada delujemo zajedno”, izjavio je Džon Keri, bivši američki državni sekretar i specijalni izaslanik za klimu.

Lillian Suwanrumpha/AFP/Getty ImagesZagrevanje okeana uzrokovalo je četvrto veliko izbeljivanja korala u svetu, što ugrožava opstanak čitavog ekosistemaViše zemalja je obećalo da će nacionalne vode proglasiti zaštićenim morskim područjima i ograničiti upotrebu najštetnijih metode ribolova.UK je najavilo da će tražiti zabranu kočarenja (ili vučarenja – ribolov pomoću mreže (koče), koju jedan ili više brodova vuku po morskom dnu) u skoro trećini engleskih zaštićenih morskih područja.Ovu zabranu već dugo zahtevaju ekološke organizacije, a nedavno je isto zatražio i ser Dejvid Atenbro, tvrdeći da bez konkretnih zabrana „zaštita” ostaje samo mrtvo slovo na papiru.Takođe, Francuska Polinezija je pokrenula zaštitu najvećeg morskog područja u istoriji, u okviru kojeg će ribolov i rudarenje morskog dna biti zabranjeni na čak 900.000 kvadratnih kilometara, što je površina četiri puta veća od teritorije UK-a.Zahvaljujući ovoj i drugim obavezama dogovorenim tokom konferencije, 10 odsto okeana je sada pod zaštitom.„Ovo šalje poruku svetu da je zajedničko delovanje ključno”, rekla je Astrid Puentes u emisiji Today na BBC Radio 4, poslednjeg dana konferencije.„Potrebno nam je ovakvo vođstvo.„Okean je jedinstveni biom na našoj planeti, sve je povezano, tako da moramo da ojačamo međunarodno pravo”, dodala je.Ali ostvarenje napretka u ograničavanju štetnog ribolova, kao što je koćarenje, je teško postići bez učešća Kine koja ima najveću ribarsku flotu na svetu.Međutim, tokom konferencije, kineska vlada je objavila da je ratifikovala Sporazum o suzbijanje nezakonitog i neregulisanog ribolova.

Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana – od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.Tokom 2024.

On je predsednik Francuske, ali je i važan predstavnik Evrope.

To nije samo prikaz tragedije, već i oštro upozorenje o opasnostima neobuzdane ambicije i romantizacije rizika u ime inovacija.

Dok su neki gledaoci želeli još više tehničkih detalja, dokumentarac se fokusira na suštinu: kako i zašto se to dogodilo.

Naučnici: Ajkula skuplja zalihe energije pred migraciju Prema rečima Harla Njutna iz OCEARCH-a, trenutno je kritičan period migracije velikih belih ajkula koje se iz svojih zimskih staništa pomeraju ka severoistoku SAD i obalama Kanade.

Nismo imali posetu predsednika i to je veoma dobrodošlo - rekao je Kaj Klajst, dugogodišnji grenlandski državni službenik.

godine i da su klimatske promene doprinele tome, jer zagrevanje stvara druge izazove za pingvine, poput većih padavina ili sve većeg prodora predatora.

| Izvor: Beta-AP | 15.06.2025 U nastojanju da pokaže evropsku podršku Danskoj i njenom poluautnonomnom strateški važnom arktičkom ostrvu Grenlandu, za koje američki predsednik Donald Tramp želi da ga preuzmu SAD, tamo je danas doputovao predsednik Francuske Emanuel Makron.Makron je na putu za Kanadu, na samit Grupe sedam vodećih svetskih liberalnih demokratija koji počinje večeras, gde će biti i Tramp.Kancelarija Makrona je saopštila da njegov dolazak na Grenlad ističe da Francuska podržava principe suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica, kako stoji u Povelji UN.Makron razgovara na Grenlandu sa danskom premijerkom Mete Fredriksen i grenlandskim premijerom Jens-Fredrikom Nilsenom.Francuski predsednik je prošle nedelje izjavio da Grenland nije na raspolaganju da ga uzme ko hoće što je izgledalo kao odgovor Trampu.Makron se postavio kao predvodnik Evrope u vreme Trampovih pretnji da će povući podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije i bio je domaćin samita o tome i o drugim bezbednosnim pitanjima na kontinentu.On će tokom posete danas imati priliku da razgovara o tome kako da pojača odnose EU i Grenlanda u ekonomskom razvoju, kao i o smanjenju emisija uljenika i o ključnim rudama.

"Vidimo slične obrasce svake godine od 16. maja do 30. juna.

"Ne mislim da je to nešto što saveznici rade… važno je da Danska i Evropljani ostanu posvećeni ovoj teritoriji, koja ima ogroman strateški značaj i čiji teritorijalni integritet mora biti poštovan", dodao je Makron.

Danska premijerka Mete Frederiksen takođe će učestvovati u poseti francuskog predsednika, opisujući je kao „još jednu konkretnu demonstraciju evropskog jedinstva“ u svetlu „izazovne spoljnopolitičke situacije poslednjih meseci“.