Predsednik Tramp je uradio ono o čemu su prethodni predsednici samo govorili.

On (Tramp) ga je raskinuo, stvorio haos, a sada izjavljuje da je baš on spasitelj", kaže Lubel.

O eksplozijama u Eslamšahru izvestio je i italijanski list "Il Corriere della Sera", koji prenosi da se na području Bidganeha, u zapadnom delu Teherana, nalazi vojni kompleks i lanseri raketa koji su bili meta izraelskih vazdušnih udara tokom 12-dnevnog rata.

Prema proceni eksperta za nuklearno naoružanje, Dejvida Olbrajta, snimci ukazuju na moguće radove na sanaciji kratera, procenu inženjerske štete i uzimanje uzoraka za radiološku analizu.

Desetine hiljada ljudi okupilo se u Tel Avivu pozivajući na kraj rata u Gazi Desetine hiljada antiratnih demonstranata okupilo se sinoć na Trgu talaca u Tel Avivu pozivajući na kraj rata u Gazi i povratak talaca koji su još uvek u zatočeništvu Hamasa.

za nekoliko meseci, ili manje...

Nismo se dogovorili o datumu.

Esmail Bagei, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je na konferenciji za novinare održanoj danas, da Iran ne može da razume zahteve generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija za povratak normalnoj saradnji tako brzo nakon udara.

Sirene na vazdušnu opasnost oglasile su se i u više zona na jugu Izraela, uključujući Berševu i Dimon, zbog rakete lansirane iz Jemena.

Ovaj medij na svom nalogu na mreži Iks objavio je video snimak koji navodno pokazuje dejstva PVO sistema u blizini Šahrijara, grada na zapadnom obodu Teherana.

To su objavile Iranske odbrambene snage (IDF) u saopštenju na Telegramu.

Sjedinjene Američke Države moraju isključiti bilo kakve dalje napade na Iran ako žele da nastave diplomatske razgovore, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Teherana za BBC.Madžid Taht-Ravanči kaže da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa, preko posrednika, poručila Iranu da želi da se vrati pregovorima ove nedelje, ali nije jasno iznela svoj stav o „veoma važnom pitanju" daljih napada dok traju razgovori.SAD i Iran su bili uključeni u razgovore o iranskom nuklearnom programu kada je Izrael napao iranske nuklearne objekte i vojnu infrastrukturu ranije ovog meseca, a Iran je odgovorio raketama.SAD su se direktno uključile u sukob 21. juna i bombardovale tri iranska nuklearna objekta.Taht-Ravanči je takođe rekao da će Iran „insistirati" na mogućnosti obogaćivanja uranijuma u, kako kaže, mirnodopske svrhe, odbacujući optužbe da tajno radi na razvoju nuklearne bombe.Rekao je da je Iranu „uskraćen pristup nuklearnom materijalu" za istraživački program, tako da moraju „da se oslone na sebe".„O nivou toga se može razgovarati, o kapacitetu se može razgovarati, ali reći da ne treba da imate obogaćivanje, a ako se ne slažete, bombardovaćemo vas - to je zakon džungle", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova.Izrael je započeo napade, ciljajući nuklearne i vojne objekte, kao i ubistva zapovednika i naučnika, u Iranu 13. juna, uz tvrdnju da je Teheran blizu dobijanja nuklearnog oružja.Iran je odgovorio napadom na Izrael, a neprijateljstva su se nastavila 12 dana, tokom kojih su SAD bacile bombe na tri iranska nuklearna postrojenja: Fordov, Natanc i Isfahan.Pogledajte Trampovu reakciju na Izrael i IranKoliku štetu su američki napadi naneli iranskom nuklearnom programu nije jasno, a Taht-Ravanči je rekao da ne može dati tačnu procenu.Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), rekao je da su napadi prouzrokovali ozbiljnu, ali „ne potpunu" štetu, dok je Tramp izjavio da su iranska nuklearna postrojenja „potpuno uništena".Grosi je takođe rekao da Iran ima kapacitet da ponovo počne sa obogaćivanjem uranijuma za „nekoliko meseci".

Prema iranskim državnim medijima, Bagei je rekao da je rezolucija IAEA iz maja, u kojoj se navodi da Iran ne ispunjava svoje nuklearne obaveze, postala izgovor za ono što je nazvao nezakonitom agresijom Izraela i SAD, i da bi nadzorno telo Ujedinjenih nacija trebalo da bude odgovorno.

godine.

Pokretana nuklearnim reaktorom, bila je dizajnirana za nošenje i lansiranje balističkih raketa opremljenih višestrukim nuklearnim bojevim glavama.

Profesor fizike na Gradskom koledžu u Njujorku Majkl S. Lubel koji je imao savezne dozvole za pristup vladinim tajnama o nuklearnom oružju, rekao je da je "predsednik Tramp stvorio najnoviji haos".

Zato u nekom trenutku mora doći do razjašnjenja.” Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Aragči, rekao je da je obim štete na nuklearnim objektima “ozbiljan”, ali da tačni detalji ostaju nepoznati.

Iako bi drugi tipovi ratnih brodova mogli uspešno da izvedu takav napad, izbor podmornice klase Ohajo osigurao je iznenadnost napada i razornu vatrenu moć. Klasa Ohajo biće povučena iz upotrebe do 2027.

U sredu je iranski parlament preduzeo korake za obustavljanje saradnje sa agencijom za atomsku energiju, optužujući ih da su strani Izraela i SAD.Tramp je rekao da bi „apsolutno“ razmotrio ponovno bombardovanje Irana ako bi obaveštajne službe utvrdile da bi mogao da obogati uranijum do zabrinjavajućih nivoa.Taht-Ravanči kaže da nije dogovoren datum za mogući povratak razgovorima i da ne zna šta će biti na dnevnom redu, nakon što je Tramp predložio razgovore ove nedelje.„Trenutno tražimo odgovor na ovo pitanje – da li ćemo videti ponavljanje čina agresije dok vodimo dijalog?“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Irana.SAD moraju, dodaje, biti „sasvim jasne po ovom veoma važnom pitanju“ i „šta će nam ponuditi kako bismo stekli neophodno poverenje za takav dijalog“.Na pitanje da li bi Iran mogao da razmotri preispitivanje svog nuklearnog programa kao deo bilo kakvog sporazuma, moguće u zamenu za ublažavanje sankcija i investicije u zemlji, Taht-Ravanči je rekao: „Zašto bismo pristali na takav predlog?“Ponovio je da je iranski program, uključujući obogaćivanje uranijuma do 60 odsto, „u mirnodopske svrhe“.Prema nuklearnom sporazumu sa svetskim silama iz 2015.

Američki zvaničnici veruju da se u podzemnim objektima u Isfahanu nalazi gotovo 60 odsto zaliha obogaćenog uranijuma Irana, koje bi toj zemlji bile neophodne za eventualnu proizvodnju nuklearnog oružja. Američki bombarderi B2 bacili su više od 10 specijalizovanih probojnih bombi na iranska nuklearna postrojenja u Fordou i Natanzu, međutim, Isfahan je gađan isključivo krstarećim raketama "tomahavk", lansiranim sa američke podmornice.

On je istakao da je bezbednost inspektora IAEA važna, ali da Iran još uvek nije sproveo preciznu i sveobuhvatnu procenu stepena oštećenja na nuklearnim lokacijama.

Iranske vlasti su izrazile sumnju u namere Izraela da nastavi da poštuje primirje koje je stupilo na snagu 24. juna posle 12 dana rata između dve neprijateljske zemlje.

Postoji značajan zastoj u pogledu tih kapaciteta.

Izrael je saopštio da su njegove akcije imale za cilj sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje – ambiciju koju Teheran dosledno negira.

"Događaji ove nedelje pokazali su da je rat prevelik da bi se prepustio odlukama bilo koje osobe", rekao je Kejn u Senatu pre glasanja.

Dok je američki predsednik Donald Tramp posredovao u dogovoru u maju o zaustavljanju napada u zamenu za pauzu u zapadnim vazdušnim napadima, grupa je od tada upozorila da će ciljati američke brodove ako Vašington podrži izraelske napade na Iran.

Iran je za danas, u subotu, 27. juna, najavio "istorijsku sahranu" za 60 poginulih u ratu sa Izraelom, uključujući visoke vojne komandante i nuklearne naučnike.

On je napomenuo da, u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Teheran ima neotuđivo pravo da razvija svoj mirnodopski nuklearni program.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Ipak, medijski izveštaji zasnovani na izveštaju DIA prikazali su drugačiju sliku, a izveštavanje CNN-a o početnom izveštaju navodi da iranske zalihe obogaćenog uranijuma nisu uništene u napadima, pozivajući se na sedam ljudi koji su bili upoznati sa izveštajem.

“Nisu ništa premestili.” Grosijeve izjave će evropske diplomate iskoristiti da argumentuju Trampa da je potreban diplomatski sporazum kako bi se rešila budućnost iranskog nuklearnog programa.

Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), izjavio je za američku televiziju CBS News da su napadi na tri iranska objekta očigledno prouzrokovali ozbiljnu štetu, ali “ne potpunu”.

"Sastavljanje temeljne procene obaveštajnih podataka je složeno i dugotrajno", rekli su. Den Šapiro, koji je ranije bio zamenik pomoćnika sekretara odbrane za Bliski istok i ambasador SAD u Izraelu, rekao je da ne pridaje mnogo značaja ni previše pesimističnim ni previše optimističnim procenama koje su se brzo pojavile, i rekao da je početna procena DIA verovatno zasnovana samo na satelitskim snimcima.

Načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga, Abdolrahim Musavi, rekao je, kako je citirala državna televizija, sledeće: “Imamo ozbiljne sumnje u vezi sa poštovanjem obaveza neprijatelja, uključujući prekid vatre.

“To je veoma teško uraditi, plus nismo mnogo obavestili”, rekao je američki predsednik, prema odlomcima iz intervjua.

Rekao je: “Iskreno govoreći, ne može se tvrditi da je sve nestalo i da tamo nema ničega.” “Oni (Iran) mogu imati, znate, za nekoliko meseci, rekao bih, nekoliko kaskada centrifuga koje vrte i proizvode obogaćeni uranijum, ili manje od toga… Iran ima kapacitete za to: industrijske i tehnološke kapacitete.” Njegov stav ponovljen je u preliminarnoj proceni američkih obaveštajnih službi koja je utvrdila da su bombardovanja unazadila iranski nuklearni program za samo nekoliko meseci.

Iran je uzvratio sve većim kršenjem ograničenja.

Inspektori IAEA su zabranjeni u Iranu dok Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost zemlje ne saopšti da ima garancije da njegova nuklearna postrojenja neće biti ponovo napadnuta, što je preduslov koji Iran veoma približava izlasku iz sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Zabranu IAEA pratili su lični napadi na Grosija.

"Stavili smo dvostruko više municije nego što je bilo potrebno da se postigne željeni efekat, samo da bismo bili sigurni da se nećemo morati vraćati", rekao je Grinvej.

U intervjuu za Foks njuz koji će biti emitovan u nedelju, Tramp je rekao da ne misli da su zalihe premeštene.

“Ne znamo gde bi ovaj materijal mogao biti”, rekao je Grosi za CBS.

Iranske vlasti zatražile su danas od UN da prizna Izrael i SAD kao odgovorne za 12-dnevni rat protiv Irana, koji je završen 24. juna prekidom vatre.Šef iranske diplomatije Abas Aragči zatražio je to u pismu upućenom generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu.„Formalno zahtevamo od Saveta bezbednosti UN da prizna izraelski režim i SAD kao inicijatore čina agresije i da prizna njihovu odgovornost, uključujući isplatu nadoknade i reparaciju“, navodi se u pismu koje prenosi Beta.Iranske vlasti su izrazile sumnju u namere Izraela da nastavi da poštuje primirje koje je stupilo na snagu 24. juna posle 12 dana rata između dve neprijateljske zemlje.Izrael je pokrenuo neprijateljstva 13. juna napadima na Iran u kojima su poginuli visoki vojni zvaničnici zemlje, kao i naučnici povezani sa iranskim nuklearnim programom.Izrael tvrdi da je delovao kako bi sprečio Iran da nabavi atomsku bombu, ambiciju koju iranska vlada žestoko odbacuje, a koja ipak polaže pravo na civilnu nuklearnu energiju, posebno za proizvodnju električne energije.Izraelski napad se dogodio u vreme kada je Iran vodio pregovore o toj temi sa SAD, saveznikom Izraela.„Nismo započeli rat, ali smo odgovorili agresoru svom snagom“, rekao je danas načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga Abdolrahim Musavi.Posle 12 dana bombardovanja prekid vatre između Irana i Izraela stupio je na snagu u utorak.„Imamo ozbiljne sumnje u izraelsko poštovanje prekida vatre, i spremni smo za snažan odgovor“, rekao je Musavi tokom telefonskog razgovora sa saudijskim ministrom odbrane, princom Haledom bin Salmanom.SAD, koje su se pridružile izraelskoj ofanzivi, bombardovale su tri nuklearna postrojenja u Iranu tokom noći između 21. i 22. juna.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Poznato je da je Katar igrao ključnu ulogu u posredovanju u trenutnom primirju.„Ne želimo rat.

"Zaista biste želeli da testirate sve ostale obaveštajne podatke, od signalne obaveštajne službe, ljudske obaveštajne službe, drugih oblika praćenja lokacije, potencijalnih poseta inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju, potencijalnih poseta drugih ljudi.

Ove podmornice su: "Ohajo", "Florida", "Džordžija" i "Mičigen".

Međutim, u znak solidarnosti, Ali Šamkani, jedan od viših savetnika Hamneija, prisustvovao je sahrani.

"Možda će imati...

Senat, u kojemu većinu imaju republikanci, glasao je sa 53 glasa protiv i 47 glasova za o rezoluciji o ratnim ovlašćenjima koja bi od predsednika zahtevala saglasnost Kongresa za dalje vojne akcije protiv Irana, prenosi CBS njuz.

Govoreći o narednim koracima, on je rekao da sledi procena štete, što, kako je naveo, Iran neće moći sam da utvrdi.

Spremni smo da odgovorimo silom." Još nije doneta konačna odluka o tome da li će Iran prisustvovati daljim pregovorima sledeće nedelje u kojima bi SAD ponudile ublažavanje sankcija u zamenu za pristanak Irana da odustane od domaćeg obogaćivanja uranijuma, što je crvena linija koju Teheran nije bio spreman da napusti nakon pet rundi pregovora.

Istovremeno, bombarderi B-2 bacili su bombe na objekte u Fordu i Natanzu.

Neki tvrde da je Iran izazvao napade obmanjujući međunarodnu zajednicu, podstičući regionalne sukobe i obogaćujući uranijum do nivoa daleko iznad onih potrebnih za bilo kakvu civilnu primenu.

Želimo da se uključimo u dijalog i diplomatiju, ali moramo biti spremni, moramo biti oprezni, da nas ponovo ne iznenade", dodao je. Liz Duset je dozvoljeno da izveštava iz Irana pod uslovom da nijedan njen izveštaj ne koristi persijska služba BBBC-ja. Ovaj zakon iranskih vlasti primenjuje se na sve međunarodne medijske agencije koje posluju u Iranu.BBC u Iranu drugog dana primirja sa IzraelomBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu.

Prvi javni let B-2 bio je 17. jula 1989.

Njegova odluka se smatra zaslužnom za sprečavanje moguće globalne katastrofe.

na 32-godišnju robiju, koju izdržava u Florensu u Koloradu.