Ni Teheran ni Vašington nisu potvrdili izveštaj Aksiosa, u kojem se navodi da još nije određen definitivan datum za ove razgovore.

godineNekadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt otvoreno je 2000.

Sovjetska invazija na Avganistan isprva je bila podrška tamošnjoj komunističkoj vladi Prema dokumentima sa kojih je skinuta oznaka strogo poverljivo, istragama novinara i svedočanstvima obelodanjenim godinama kasnije, SAD su želele da zaglave Sovjetski Savez u Avganistanu.Trebalo je da se SSSR tamo gubi živote i resurse slično situaciji koju je američka vojska iskusila u Vijetnamskom ratu.Ta misija je nazvana Operacija Ciklon, a opisana je u savremenoj štampi kao „najveća tajna operacija u istoriji CIA".Tadašnji američki predsednik Ronald Regan je čak primio delegaciju džihadističkih lidera u Ovalnoj sobi Bele kuće. Posle Ženevskih sporazuma i skoro decenije okupacije, sovjetski lider Mihail Gorbačov je 1988.

godine.Ali zemlja je ubrzo utonula u građanski rat između raznih frakcija i vlada je, bez podrške Sovjetskog Saveza, uskoro pala.Iz ovoga su iznikli talibani, čiji su sledbenici sledili strogu interpretaciju Šerijatskih zakona.Mnogi njihovi lideri su se borili u mudžahedinskom pokretu protiv sovjetske okupacije i dobijali američko i tuđe oružje.Na sličan način, posle okončanja sovjetsko-avganistanskog rata, grupa avganistanskih ratnih veterana je stvorila Al-Kaidu da bi proširila islamističku borbu izvan granica Avganistana.Talibani su pružili ovoj organizaciji i njenom vođi Osami bin Ladenu bezbedno utočište za njihove operacije i da bi isplanirali napade na Ameriku od 11. septembra 2001.

godine.Valid Hazbun, profesor Bliskoistočnih studija na katedri za političke nauke na Univerzitetu u Alabami, tvrdi da tokom Hladnog rata većina američkih intervencija u regionu može da se opiše kao „pokušaji uspostavljanja ravnoteže".„Želeli su da udare protivtežu bilo kojoj političkoj sili suprotstavljenoj interesima Sjedinjenih Država i njihovih saveznika", rekao je on za BBC.Profesor Hazbun kaže da intervencija predvođena Amerikom u Zalivskom ratu (1990-1991) služi kao najbolji primer za ovo.„Bio je to pokušaj da se potre iračka invazija na Kuvajt", ističe. „Kuvajtski suverenitet je povraćen, a posle kraja Hladnog rata, došlo je do razgovora između američkih političara i lidera u regionu da se pronađu načini za rešavanje zajedničkih bezbednosnih potreba."Međutim, profesor Hazbun veruje da je pod Klintonovom administracijom tada započeo potpuni drugi pristup.„Cilj je bio da se organizuje bezbednosna arhitektura koja bi služila američkim interesima i njihovoj viziji regionalnog poretka", istakao je on.„U to je spadalo, s druge strane, usredsređivanje na mirovni proces i normalizaciju arapsko-izraelskih odnosa, kako bi sve arapske zemlje mogle da stanu uz SAD i Izrael, ali i da bi se zauzdali Iran i Irak vojnim sredstvima i sankcijama."Povremeno je američki intervencionizam išao ruku pod ruku sa podrškom Izraelu koju su američki lideri opisivali kao „bezuslovnu i nepokolebljivu".Od Drugog svetskog rata, Izrael je bio najveći sveukupni primalac američke strane pomoći, dobijajući milijarde dolara svake godine.Povratak u Avganistan jureći talibaneU oktobru 2001, SAD su povele invaziju na Avganistan.Kao razlog invazije naveli su proterivanje talibana, podršku demokratiji i eliminisanje pretnje od Al Kaide posle septembarskih napada.Vašington je brzo zauzeo Kabul, glavni grad zemlje.NATO trupe su takođe bile prisutne u zemlji od 2003.

Ipak, Tramp, poznat po odvažnim potezima, mogao bi doneti takvu odluku i time omogućiti Izraelu da samostalno vodi eventualne nove napade na Iran, dok bi SAD zvanično negirale učešće. U praksi bi američko vazduhoplovstvo i dalje pružalo tehničku podršku i ograničavalo pristup Izraela poverljivim tehnologijama, uz nadzor nad načinom upotrebe bombardera.

Savet bezbednosti UN je na kraju usvojio Rezoluciju 687, zahtevajući da Irak uništi svo oružje masovnog uništenja, što je izraz kojim se opisuje nuklearno, biološko i hemijsko oružje, baš kao i balistički projektili dugog dometa.

Foto: Jacquelyn Martin / Tanjug/AP Donald Tramp Tramp je novinarima na letu "Air Force One" rekao da veruje da je nuklearni program Irana trenutno obustavljen, ali je dodao da Iran ima mogućnost da ga ponovo pokrene na drugoj lokaciji, preneo je Rojters.

samo su pojačale džihadističko nasilje", rekao je on 2023, u analizi oko 20. godina invazije.Još jedna posledica invazije je bila da se Al Kaida regenerisala i transformisala u samoproglašenu Islamsku državu.Još se ne zna koliko je tačno Iračana poginulo kao posledica invazije iz 2003.

prekinuo saradnju sa inspektorima za oružje UN-a.A posle napada iz 2001.

Isprva predstavljen kao narodni ustanak, sa ciljem ponovnog vraćanja na vlast šaha Muhameda Reze Pahlavija, imao je podršku britanske i američke obaveštajne službe. Američki predsednik Džimi Karter dočekuje iranskog šaha u Beloj kući 1977.

priznao da dokazi za to „ne deluju posebno čvrsto".Velika Britanija, Australija i Poljska su se pridružile Americi u invaziji, ali mnoge zemlje – među kojima su bile Nemačka, Kanada, Francuska i Meksiko – protivile su se tome.Tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Dominik de Vilepin rekao je da bi vojna intervencija mogla da bude „najgore moguće rešenje", dok je Turska – članica NATO i sused Iraka – odbila da dozvoli Americi i njenim saveznicima da koriste njene vazduhoplovne baze.Profesor Hazbun je rekao za BBC da su SAD želele da smene režim i stoga nametnule vlastitu viziju bezbednosti u regionu.A prema BBC-jevom međunarodnom uredniku Džeremiju Bouenu, invazija je bila katastrofa po Irak i njegov narod, gurnuvši zemlju u decenije haosa.„Daleko od uništenja ideologije Osame bin Ladena i džihadističkih ekstremista, godine haosa i brutalnosti koje su eksplodirale 2003.

Prema brojkama iz Projekta brojanja iračkih tela (IBC), inicijative da se zabeleže smrti civila posle invazije, između 2003.