Američke snage na Bliskom istoku podignute su na najviši nivo pripravnosti nakon što je Iran zapretio „teškim posledicama“ za SAD zbog napada na njegova nuklearna postrojenja.

Rubio, koji je takođe savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, rekao je za Foks njuz da je Vašington spreman da razgovara sa Iranom i da ponuda i dalje važi. Istakao je da Iran neće "nadmudriti" američkog predsednika Donalda Trampa.

Ako Tramp udari na Iran, oni su sledeći: Proveravaju skloništa, testiraju sirene za opasnost AKO TRAMP UDARI NA IRAN, ONI SU SLEDEĆI! Proveravaju skloništa, testiraju sirene za opasnost: Ove zemlje STRAHUJU od katastrofe dok tenzije između Izraela i Irana rastu Arapske zemlje zagovaraju mirno rešenje koje će osigurati stabilnost i ekonomski prosperitet bölgjeg Bliskog istoka.

Izraelci su se jutros probudili uz vest da je njihov saveznik, SAD, napao Iran.

Sjedinjene Američke Države uključile su se u sukob Izraela i Irana pošto su B-2 stelt bombarderima gađale iranska nuklearna postrojenja Fordo, Natanz i Eshafan.

Satelitska fotografija Fordova, jednog od tri iranska nukelarna postrojenja koje je gađala američka vojska Amerika je izvela „uspešno bombardovanje" tri nuklearna objekta u Iranu i oni su „zbrisani", objavio je predsednik SAD Donald Tramp u noći između 21. i 22. juna.Izraelci tvrde da su bili u „punoj koordinaciji" sa SAD u planiranju ovih udara.Teheran je potvrdio napade, ali je negirao da su nuklearna postrojenja uništena.Napadi Amerike znače i značajnu eskalaciju u tekućem ratu Irana i Izraela.Evo šta je poznato o američkom napadu.Šta je Amerika bombardovala i koje je oružje upotrebljeno?Jedna od meta bila je Fordov, postrojenje za obogaćivanje uranijuma skriveno u zabačenom delu Irana, u planini.Ovo postrojenje je od vitalnog značaja za iranske nuklearne ambicije.

Američki bombarderi B-2 koji mogu da nose moćnu bombu od 13,6 tona U noći između 21. i 22. juna, američki bombarderi izveli su napad na iranska nuklearna postrojenja, od kojih je najvažniji Fordov, utvrđenje duboko zakopano u iranskim planinama.Amerikanci su tajnu operaciju nazvali „Ponoćni čekić", a predsednik Donald Tramp slavodobitno je tvrdio da su „nuklearna postrojenja zbrisana sa lica Zemlje" i da je Amerika „otela Irancima atomsku bombu iz ruku".Teheran uzvraća da postrojenja jesu gađana, ali da je šteta gotovo beznačajna, kao i da su nekoliko dana ranije sklonjeni „svi materijali iz Fordova".Od kada je Izrael 13. juna pokrenuo napade na Iran, tvrdeći da je režim u Teheranu vrlo blizu da napravi atomsku bombu, ime ovog iranskog nuklearnog postrojenja puni naslovne strane širom sveta.Postrojenje za obogaćivanje uranijuma smatra se krunskim draguljem kontroverznog iranskog nuklearnog programa, ali do sada je bilo pošteđeno izraelskih napada.Zašto nije bilo meta bombi i raketa koje je Izrael započeo protiv zakletog neprijatelja Irana poslednjih deset dana?

U saopštenju pakistanskog ministarstva se navodi da je Tramp odlukom da bombarduje iranska nuklearna postrojenja prekršio međunarodno pravo, i da je diplomatija bila jedini način da se reši iranska kriza, prenosi Rojters.

Foto: EPA-EFE/EKATERINA SHTUKINA / SPUTNIK / GOVERNMENT POOL Posle američkih napada na Iran tokom noći, neke zemlje su spremne da predaju svoje nuklearno oružje Teheranu, napisao je na kanalu Telegram zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je za Fox News da je do sada zaslužio nekoliko puta da primi Nobelovu nagradu za mir.

Nakon iznenadnih američkih vazdušnih napada na tri iranska nuklearna postrojenja, svet se u nedelju probudio sa pojačanim strahom od moguće eskalacije sukoba između Izraela i Irana u širi regionalni rat.

Makron je rekao da je primio telefonski poziv od Pezeškijana i da su se složili da ubrzaju pregovore između evropskih sila i Irana o njegovom spornom nuklearnom programu.

Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard tvrdi da bi Iran mogao da proizvede nuklearno oružje „za nekoliko nedelja“.

The agreement comes after overcoming objections from Spain.

NEMAČKA vlada obezbediće sredstva za dodatnih 10.000 vojnika do kraja godine, što je povećanje od oko četiri odsto, objavio je danas Bild, pozivajući se na vladine izvore.

SAMIT NATO-a u Hagu biće održan bez sastanka Saveta Ukrajina-NATO, piše Politiko, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa planovima samita.