Mural na trgu u Teheranu Neposredno po uspostavljanju primirja između Irana i Izraela, iranske vlasti pokrenule su talas pogubljenja i hapšenja ljudi osumnjičenih da su povezani sa izraelskom obaveštajnom službom.Iranske vlasti prethodno su kazale da su se izraelski agenti infiltrirali u zemlji kao nikada ranije.Vlasti sumnjaju da su informacije dostavljene Izraelu odigrale ulogu u nizu ubistava visokih zvaničnika tokom konflikta.Među njima su viši zvaničnici Islamske revolucionarne grade (IRGS) i nuklearni naučnici.Iran tvrdi da su njih ubili operativci Mosada, izraelske obaveštajne agencije, koji su radili u zemlji.Mnogi se, međutim, plaše da je ovo način da se ućutkaju protivnici vlasti i uspostavi snažnija kontrola nad stanovništvom.Tokom 12-dnevnog konflikta Iran je pogubio troje ljudi optuženih da su bili špijuni Izraela.U sredu, samo dan posle uspostavljanja primirja, još troje ljudi je pogubljeno zbog sličnih optužbi.Zvaničnici su potom objavili da su stotine osumnjičenih uhapšeni u celoj zemlji po optužbama za špijunažu.Državna televizija je emitovala navodno priznanje nekoliko pritvorenih, koji su navodno priznali da su sarađivali sa izraelskom obaveštajnom službom.Aktivisti za ljudska prava zabrinuti su zbog poslednjih događaja navodeći dugu istoriju iznuđenih priznanja i nepoštenih suđenja u Iranu.Oni se plaše da bi još ljudi moglo biti pogubljeno.Iransko ministarstvo obaveštajnih poslova tvrdi da je započelo „neumoljivu borbu" protiv onoga što naziva zapadnom i izraelskom obaveštajnom mrežom, koja uključuje CIA, Mosad i MI6.Prema novinskoj agenciji Fars, povezanoj sa IRGS, iranske bezbednosne snage uhapsile su tokom 12 dana 'više od 700 ljudi povezanih sa ovom mrežom'.Iranci su ispričali za BBC persijski servis da su primili poruke upozorenja od iranske bezbednosne službe, u kojima im je rečeno da su se brojevi njihovih telefona pojavili na stranicama društvenih mreža povezanih sa Izraelom.Kazali su im da napuste te stranice ili će im biti suđeno.Iranska vlada pojačala je pritisak i na novinare koji rade za medije na persijskom, među kojima je BBC na persijskom, Iran Inernational iz Londona, i Manoto TV.Iran International je saopštio da je IRGS pritvorila majku, oca i brata jedne od njenih voditeljki u Teheranu kako bi je primorala na otkaz zbog načina na koji je kanal izveštavao o iransko-izraelskom sukobu.Pošto je sukob počeo, pretnje novinarima BBC na persijskom i njihovim porodicama su postale veoma ozbiljne.Novinari koji su bili na udaru kažu da su pripadnici iranskih bezbednosnih službi kontaktirali članove njihovih porodica, govoreći im da tokom rata imaju opravdanje da članove porodica koriste kao taoce.Takođe su novinare nazvali rečju 'mohareb', što znači „onaj koji vodi rat protiv boga”, što je optužba koja po iranskom zakonu može nositi smrtnu kaznu.Manoto TV prijavio je slične događaje.Analitičari ove napade vide kao deo šire strategije da se ućutkaju kritičari i da se zaplaše novinari kako bi otišli iz zemlje.Snage bezbednosti takođe su uhapsile desetine aktivista, pisaca i umetnika, u mnogim slučajevima bez podizanja zvaničnih optužnica.Ove akcije ukazuju na širu kampanju usmerenu ne samo na aktuelne aktiviste, već i na one povezane sa ranijim protestima.Tokom rata, iranska vlada je ozbiljno ograničila pristup internetu, a posle uspostavljanja primirja, pristup i dalje nije potpuno vraćen.Ograničavanje pristupa internetu tokom kriza, naročito za vreme masovnih protesta protiv vlasti, uobičajena je praksa u Iranu.Većina društvenih mreža, poput Instagrama, Telegrama, Iksa (bivšeg Twittera) i Jutjuba, kao i sajtovi poput BBC na persijskom, već dugo su blokirani u Iranu i ne mogu se koristiti bez VPN-a (virtuelne privatne mreže).Kritičari ukazuju i na događaje iz 1988.
Američki predsednik Donald TrampOd 13. juna, Izrael je naneo rasprostranjenu štetu iranskoj vojnoj infrastrukturi, iranske rakete su probile izraelske odbrambene sisteme, a Sjedinjene Američke Države su izvele napade na teheranski nuklearni program.Potom, tokom vrtoglava 24 časa počev od ponedeljka, događaji su se još više ubrzali: na udaru se našla američka vazduhoplovna baza, Bela kuća je posredovala u postizanju primirja između Irana i Izraela, a taj sporazum se našao nadomak propasti.Ovako se odvijao taj promenljivi dan.‘Ostanite gde ste’ Američka vojna baza Al-Udeid u Kataru, na slici iz 2004.
Zapadne obaveštajne službe su prvi put javno objavile 2009.
TEHERAN - Međunarodni letovi su nastavljeni na aerodromu Šahid Hašemi Nedžad u Mešhedu, na istoku Irana, nakon 13-dnevnog zastoja zbog sukoba sa Izraelom, prenela je iranska državna novinska agencija IRNA.
