Predsednik Harvarda Alan Garber optužio je Stejt deparmtent da pokušava da uspostavi "neviđenu i neprikladnu kontrolu" nad univerzitetom i upozorio da će posledice vladinih akcija biti "teške i dugotrajne", prenosi Njujork tajms.

Univerzitet Harvard tužio je administraciju Donalda Trampa, tvrdeći da je odluka da se zamrzne federalno finansiranje vredno milijarde dolara nezakonita.Predsednik univerziteta Alen M Garber objavio je u pismu u ponedeljak da je tužba podneta, navodeći da bi zamrzavanje federalnih sredstava u vrednosti od dve milijarde dolara moglo da ugrozi istraživanja o životno ugrožavajućim bolestima.Harvard, najbogatiji univerzitet na svetu, odbio je prošle nedelje listu zahteva, za koju Trampova administracija tvrdi da je napravljena kako bi se stalo na put antisemitizmu na univerzitetu.Odgovarajući na tužbu, Bela kuća je navela da se vreme federalne pomoći završava.Finansiranje je smanjeno i na drugim elitnim univerzitetima, a novoformirana vladina jedinica za antisemitizam izdvojila je najmanje 60 univerziteta koje će proveravati.Predsednik Donald Tramp optužio je univerzitete da nisu zaštitili jevrejske studente tokom prošlogodišnjih protesta na kampusima protiv rata u Gazi i američke pomoći Izraelu.„Posledice vladinog prekoračenja biće teške i dugotrajne“, naveo je Garber u pismu u ponedeljka.Istraživanja o raku kod dece, Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti biće pogođena, naveo je.„Poslednjih nedelja federalna vlada pokrenula je široki napad na izuzetno važno finansijsko partnerstvo koje omogućava nezamenjiva istraživanja“, piše u tužbi univerziteta.Navodi se da zamrzavanje federalnih sredstava krši ustavna prava Harvarda i koristi se kao sredstvo za „sticanje kontrole nad donošenjem akademskih odluka“.Trampova administracija je naznačila i da bi dodana milijarda dolara federalnih sredstava mogla biti zamrznuta.Harvard dobija oko devet milijardi dolara godišnje, od čega veći deo troši na istraživanja.Univerzitet bi mogao da izgubi i izuzeće od plaćanja poreza i mogućnost da upisuje strane studente.Garber, koji je Jevrejin, priznao je da na Harvardovom kampusu, u Masačusetsu, postoje problemi sa antisemitizmom, ali je kazao i da je osnovao jedinicu koja se time bavi.On je kazao da će univerzitet objaviti dva izveštaja koji se bave predrasudama o Jevrejima i muslimanima.Na meti Trampove administracije našli su se i druge najprestižnije obrazovne mreže Ajvi lige, među kojima su Kornel univerzitet, kome su zamrznuta sredstva vredna milijardu dolara, i Braun univerzitet, kome je ukinuto finansiranje od 510 miliona dolara.Kolumbija univerzitet, epicentar propalestinskih protesta prošle godine, pristao je na neke od zahteva pošto je bilo ugroženo finansiranje od 400 miliona dolara.Od Harvarda je između ostalog traženo da pristane na spoljnu reviziju univerzitetskog nastavnog plana i programa koje je odobrila vlada, kao i podatke o zapošljavanju i upisu.Harvard je odgovorio objavivši oštro pismo u kome odbacuje zahteve opisane kao pokušaj vlade da „preuzme“ univerzitet.Bivši američki predsednik Barak Obama, nekadašnji student Harvarda, rekao je da podržava univerzitet, nazivajući zamrzavanje sredstava nezakonitim.Bela kuća je odgovorila u ponedeljak uveče u saopštenju.„Sredstva poreskih obveznika su privilegija, a Harvard ne ispunjava osnovne uslove potrebne da ima pravo na tu privilegiju.“Anketa Galupa prošlog leta pokazala je da je poverenje u visoko obrazovanje vremenom opadalo među Amerikancima svih političkih opredeljenja.To je delimično podstaknuto, navodi se u istraživanju, rastućim uverenjem da univerziteti forsiraju političku agendu.Pad je bio posebno izražen među republikancima.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu.

Tramp preti da će smanjiti finansije Harvardu za još milijardu dolara Tramp preti da će smanjiti finansije Harvardu za još milijardu dolara Harvard odbio zahteve za kontrolu vlade nad univerzitetom Administracija planira oduzimanje dodatnih milijardu dolara Harvardu zbog javnog objavljivanja zahteva 21. april 2025.

Tramp ipak ne planira smenu šefa FED-a, ali želi niže kamatne stope Tramp ipak ne planira smenu šefa FED-a, ali želi niže kamatne stope Želi niže kamatne stope, ali ne planira da ga smeni Oštre kritike su bile praćene pretećim izjavama 23. april 2025.

Akcije su ponovo pale u ponedeljak pošto je predsednik Donald Tramp pojačao svoje napade na predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela, postavljajući pitanja o nezavisnosti centralne banke, dok su trgovci primećivali male znake napretka u globalnim trgovinskim pregovorima.

Elon Mask i Donald Tramp ispred Bele kućeVlasnik kompanije Tesla Ilon Mask kaže da će manje učestvovati u administraciji Donalda Trampa pošto su profit i prihodi njegove kompanije drastično opali tokom prva tri meseca ove godine.Prodaja je smanjena, a fabrika električnih automobila se našla na udaru kritika, jer je Mask postao politički akter u Beloj kući.U utorak je kompanija prijavila prihode od automobila za 20 odsto manje u prvoj četvrtini 2025.

Ilon Mask, Foto: EPA-EFE/WILL OLIVER Izvršni direktor Tesle Ilon Mask, najavio je da će smanjiti svoju ulogu u administraciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, konkretno u okviru inicijative "Odeljenja za efikasnost vlade" (DOGE), nakon što su profit i prihodi Tesle opali u prvom kvartalu 2025.

Legenda kaže da je Steve Jobs kupovao novi Porsche, identičan onom koji je već posedovao, svaki put kada bi se pojavila ogrebotina na njegovom automobilu, ali… Steve Jobs je apsolutno obožavao sportske automobile, iako se nikada nije hvalio da mnogo zna o njima.

Trgovinski i carinski ratovi podrivaju "prava i legitimne interese svih zemalja, štete multilateralnom trgovinskom sistemu i utiču na svetski ekonomski poredak", izjavio je kineski predsednik Si Đinping tokom susreta sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, koji je u zvaničnoj poseti Pekingu.

U savremenom globalizovanom svetu, u kojem su ekonomske sudbine zemalja međusobno isprepletane više nego ikada u istoriji, jednostrano nametanje tarifa može imati dalekosežne posledice, koje prevazilaze zamišljene namere.

VAŠINGTON - Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjenim Američkim Državama ''dobro ide'' s Kinom i da je reč o prelaznom periodu, govoreći o trgovinskom i carinskom ratu nastalom nakon što je Tramp uveo carine na uvoz robe iz Kine.

Kineski lider Si Đinping izjavio je danas da carine "štete" multilateralnoj trgovini, prenose kineski državni mediji.

PREMA pisanju Njujork posta, pozivajući se na neimenovanog visokog zvaničnika američke administracije, Ukrajina je navodno pokazala spremnost da prihvati gubitak do 20% svoje teritorije – pod uslovom da se to priznavanje tretira kao „de fakto“, a ne „de jure“.

| 21.04.2025 Od početka mandata novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa nastupio je zastoj u slanju američke vojne, finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, dok se evropska podrška kontinuirano nastavlja i dodatno povećava razlika u visini pomoći u korist Evrope.U analizi grupe za praćenje pomoći Ukrajini, Instituta svetske privrede (IfW) iz Kila, piše da je Evropa do sada Ukrajini dala 23 milijarde evra više pomoći nego SAD.U tome se posebno ističu manje evropske zemlje kao što su Danska i Estonija koje šalju pomoć daleko veću od svojih privrednih potencijala, dok velike ekonomije kao što su Nemačka, Francuska ili Španija tek treba da ispune svoju ključnu ulogu, navodi IfW.Zastoj u američkoj pomoći došao je sa dolaskom Trampa u Belu kuću 20. januara ove godine, a odluka o poslednjem paketu pomoći u oružju vrednom 480 miliona evra usvojena je još u vreme prethodne administracije Džoa Bajdena.I dok iz SAD više ne stižu nikakava obećanja o pomoći, iz Evrope je ona nastavljena.

U dobi od 16 godina, Vladislav Rudenko zarobljen je od strane ruskih snaga i devet meseci držan u dečijim logorima na Krimu i Hersonu pod ruskom okupacijom.Za razliku od oko 20.000 drugih ukrajinskih mladih, Rudenka je spasila nevladina organizacija Spasimo Ukrajinu i vratio ga na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom nakon devet meseci zatočeništva, prenosi Radio Slobodna Evropa.Predsednik Volodimir Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici kažu da su sada fokusirani na sudbinu hiljada ukrajinske dece koja su ostala u područjima pod ruskom okupacijom – u onome što Moskva naziva „centrima za rehabilitaciju“.„Ovaj zločin mora biti temeljito istražen, a odgovorni za to odgovorni“, rekao je tokom vikenda ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga u sklopu pokretanja kampanje ChildrenAreNonNegotiable.„Pravedan i trajan mir zahteva povratak sve te ukrajinske dece kući.“Američki predsednik Donald Tramp proglasio je okončanje najdužeg sukoba u Evropi nakon Drugog svetskog rata glavnim spoljnopolitičkim prioritetom otkako je preuzeo dužnost pre tri meseca.Dok su se razgovori vrtjeli između nekoliko spornih pitanja, ukrajinski su dužnosnici repatrijaciju svih onih koji su odvedeni iz Ukrajine držali glavnom pregovaračkom točkom.Ukrajinski zvaničnici optužili su Moskvu za orkestriranje onoga što su neke skupine nazvale „sistemskom deportacijom“ dece iz Ukrajine u delove zemlje pod kontrolom Rusije, ili čak dalje u odredišta u Rusiji i njenom savezniku, Belorusiji.Dokazi koje je prošle godine prikupio Beloruski servis RSE i Schemes, istraživačka jedinica ukrajinskog servisa RSE-a, pokazuju da su se kampovi koristili za podučavanje mladih Ukrajinaca da se identificiraju s konceptima koje promovisaju i Moskva i Minsk.To je usledilo nakon studije Laboratorija za humanitarna istraživanja Yale School of Public Health iz novembra 2023.

KREMLj trenutno nije spreman da govori o vremenskom okviru za regulisanje krize oko Ukrajine, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov povodom izjave predsednika SAD Donalda Trampa da se nada da će Rusija i Ukrajina zaključiti sporazum ove nedelje.