Article-cluster size (# of articles)
new weight
old weight
lower/upper
Articles count
Total similarity
Avg. similarity
Total chr length
Sentence # average
Sentence # variation
21
10.09
20.43
21.00
6.67
0.32
1367.00
1.00
0.00
Best clustering variants
46 0.99/0.01 3 204.3
Beta
| 23.04.2025 AP Photo/Andreea Alexandru Nekadašnji ambasador u Vatikanu Darko Tanasković ocenio je da je papa Franja "u kontekstu borbe za mir i međuljudsko zbližavanje, iskreno poštovao i Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC)"."Iako je to zavisilo samo od njega, jer je postupak postulature za kanonizaciju bio okončan, papa Franja, uprkos snažnim pritiscima, nije kanonizovao zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Alojzija Stepinca, svestan, kako se izrazio, 'mnogih nejasnoća' u njegovom slučaju", naveo je Tanasković u autorskom tekstu za današnje izdanje lista Politika.Dodao je da je papa "zajedno sa našim počivšim patrijarhom Irinejom (koga je nazvao velikim patrijarhom) učinio gest bez presedana, formiranjem mešovite komisije Svetog arhijerejskog Sinoda SPC i Biskupske konferencije Hrvatske (2016), radi zajedničkog preispitivanja Stepinčeve ličnost i uloge u periodu pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u hrvatskim klerikalnim krugovima"."Ni manje ni više nego sa pravoslavnim Srbima o blaženom Stepincu", istakao je Tanasković.Takođe, podsetio je, "premda je, naročito iz Prištine, u viša navrata bilo suprotnih najava, Sveta stolica nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je kapitalna činjenica od bilateralnog, ali i šireg međunarodnog i geopolitičkog značaja"."Valja se nadati da sa odlaskom ovog jedinstvenog pape, plemeniti principi nade i čovekoljubive vere neće zajedno sa njim napustiti Vatikanski grad. Beta
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Objektiv
Papa Franja je tokom svog pontifikata često pokazivao interesovanje za unapređenje odnosa između Rimokatoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve, iako nikada zvanično nije posetio Srbiju. Objektiv
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Beta
| 21.04.2025 Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale."On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo", naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio je pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC)."Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu", ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti."Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo", naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao "treći svetski rat u komadima", u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira."Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajini, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni", objasnio je Palalić."Kroz njegove tri važne enciklike", ukazao je Palalić, "a pre svega 'frattali tutti', promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja"."Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane. Beta
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
10:00 h 23-Apr-2025
- Teško se može očekivati da će novi papa napraviti takav zaokret u odnosu na dosadašnju politiku Svete stolice kakav bi bio u slučaju da prizna nezavisnost tzv.
- ◉ Hoće li izbor novog pape uticati na politiku Vatikana
13:28 h 21-Apr-2025
- Papa Franja, odnos prema Srbiji i Kosovu: Jednu stvar mu Hrvati ne praštaju PAPA FRANJA NIKADA NIJE PRIZNAO KOSOVO Želeo da unapredi odnose sa SPC, ovako je govorio o Balkanu: Hrvati mu ovaj potez NISU OPROSTILI Diplomatski odnosi Vatikana i Srbije ostali su stabilni i puni poštovanja tokom njegovog pontifikata Nikada nije priznao nezavisnost Kosova i nastojao je da održi ravnotežu između istorijskih rana Marija Lekić Urednica TV sadržaja 21. april 2025.
- Papa Franja, odnos prema Srbiji i Kosovu: Jednu stvar mu Hrvati ne praštaju
12:08 h
- Pontifikat pape Franje, na pitanje o hrvatskim vernicima, obeležila su najviše pitanja o kanonizaciji Alojzija Stepinca, međugorskom čudu i neostvarenoj želji mnogih da on poseti Hrvatsku.
- Papa Franja zamerio se Hrvatima zbog Srpske pravoslavne crkve
10:30 h
- Papa Franja je osporio zahtev iz Zagreba da se kardinal Alojzije Stepinac proglasi svecem bez dublje provere njegovog lika i dela.
- Papa Franja i pitanje kanonizacije Stepinca
10:26 h
- Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je danas u Vatikanu, ostavivši za sobom deceniju papinstva koja je, uprkos brojnim izazovima, ostavila dubok trag i na Balkanu.
- Papa Franja i odnos prema Srbiji
Alo
Beatifikacija kardinala Alojzija Stepinca izazvala je buru u Srbiji zbog njegove uloge tokom Drugog svetskog rata.
Papa Franja je pauzirao proces kanonizacije i pozvao na zajedničku katoličko-pravoslavnu komisiju koja bi proučavala Stepinčev život, pokazujući osetljivost. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Papa Franja je tokom svog pontifikata često pokazivao interesovanje za unapređenje odnosa između Rimokatoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve, iako nikada zvanično nije posetio Srbiju.
Njegov pristup bio je obeležen duhom pomirenja, mira i dijaloga, što je ključno pitanje u odnosima Vatikana i Srbije. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Kurir
Papa Franja je pauzirao proces kanonizacije i pozvao na zajedničku katoličko-pravoslavnu komisiju koja bi proučavala Stepinčev život, pokazujući osetljivost.
Iako nije uvek pominjao Srbiju po imenu, papa Franja je često govorio o Zapadnom Balkanu kao o regionu kome je potreban mir, lečenje i jedinstvo posle jugoslovenskih ratova. Kurir
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
Srbija često šalje visoke predstavnike u Vatikan za velike verske događaje, i obrnuto.
Papa Franja je pažljivo i diplomatski govorio o Kosovu, sa ciljem da promoviše mir, pomirenje i međureligijski dijalog bez zauzimanja čvrstog stava o političkom statusu Kosova. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Blic
Ubrzo je otkriveno i od čega je umro papa Franja, a papinu biografiju možete pročitati u našem posebnom tekstu.
Papa Franja i odnos prema Srbiji Papa Franja se više puta sastao sa srpskim pravoslavnim liderima, uključujući patrijarha Irineja i druge crkvene zvaničnike. Blic
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Objektiv
Njegove poruke uključivale su podršku pomirenju i evropskim integracijama.
Odnosi Vatikana i Srbije Diplomatski odnosi Vatikana i Srbije ostali su stabilni i puni poštovanja tokom njegovog pontifikata. Objektiv
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Papa Franja i odnos prema Srbiji Papa Franja se više puta sastao sa srpskim pravoslavnim liderima, uključujući patrijarha Irineja i druge crkvene zvaničnike.
Ovi susreti su bili srdačni i imali su za cilj unapređenje odnosa, posebno imajući u vidu istorijske tenzije između crkava. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Objektiv
Papa je često isticao važnost lečenja istorijskih rana, međusobnog poštovanja i hrišćanskog jedinstva.
Papa Franja je priznao stradanje Srba, posebno pravoslavnih Srba, tokom Drugog svetskog rata, uključujući progon od strane ustaškog režima u NDH. Objektiv
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Objektiv
Iako nije uvek pominjao Srbiju po imenu, papa Franja je često govorio o Zapadnom Balkanu kao o regionu kome je potreban mir, lečenje i jedinstvo posle jugoslovenskih ratova.
Njegove poruke uključivale su podršku pomirenju i evropskim integracijama. Objektiv
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Objektiv
Odnosi Vatikana i Srbije Diplomatski odnosi Vatikana i Srbije ostali su stabilni i puni poštovanja tokom njegovog pontifikata.
Srbija često šalje visoke predstavnike u Vatikan za velike verske događaje, i obrnuto. Objektiv
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Kosova.
Nikada nije priznao Kosovo Sveta stolica (Vatikan) nije formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je u skladu sa njenom opštom politikom opreza u priznavanju jednostranih deklaracija o nezavisnosti, posebno tamo gde su pravoslavno-katolički odnosi osetljivi. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Papa Franja je priznao stradanje Srba, posebno pravoslavnih Srba, tokom Drugog svetskog rata, uključujući progon od strane ustaškog režima u NDH.
Pažljivo se bavio ovom temom, pokušavajući da održi ravnotežu i izbegne ponovno otvaranje istorijskih rana. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
Papa Franja je više puta isticao važnost dijaloga između zajednica na Kosovu - posebno između Srba i Albanaca, muslimana i hrišćana.
Papa Franja je izbegavao političke izjave i umesto toga pristupao Kosovu iz pastoralnog ugla i ugla ljudskih prava, pokazavši zabrinutost za raseljena lica i manjine na Kosovu, uključujući Srbe, Rome i katoličke Albance, kao i podržavajući ulogu Crkve u izgradnji mira i obrazovanju. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Nikada nije priznao Kosovo Sveta stolica (Vatikan) nije formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je u skladu sa njenom opštom politikom opreza u priznavanju jednostranih deklaracija o nezavisnosti, posebno tamo gde su pravoslavno-katolički odnosi osetljivi.
Papa Franja je nastavio ovu politiku tokom svog pontifikata, niti priznajući, niti izričito odbacujući nezavisnost Kosova, iz poštovanja prema Srbiji i njenoj pravoslavnoj crkvi. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Papa Franja je izbegavao političke izjave i umesto toga pristupao KiM iz pastoralnog ugla i ugla ljudskih prava, pokazavši zabrinutost za raseljena lica i manjine na Kosovu, uključujući Srbe, Rome i katoličke Albance, kao i podržavajući ulogu Crkve u izgradnji mira i obrazovanju.
Pontifikat papa Franje obeležilo je delovanje u duhu pomirenja i dijaloga, uz pažljivo promišljanje i rešavanje osetljivih pitanja između katoličke i pravoslavne zajednice, promovišući mir i saradnju na Balkanu. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
N1info
„Valja se nadati da odlaskom ovog jedinstvenog pape, plemeniti principi nade i čovekoljubive vere neće zajedno sa njim napustiti vatikanski grad.
Kako bude da bude, sećaćemo se još, i te kako, papa Franje“, zaključio je Tanasković. N1info
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
Papa Franja je nastavio ovu politiku tokom svog pontifikata, niti priznajući, niti izričito odbacujući nezavisnost Kosova, iz poštovanja prema Srbiji i njenoj pravoslavnoj crkvi.
Papa Franja je više puta isticao važnost dijaloga između zajednica na Kosovu - posebno između Srba i Albanaca, muslimana i hrišćana. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Kurir
U praksi se samo nekoliko članova Hrvatske biskupske konferencije ponaša u skladu sa papinom porukom, a pokušava da vodi poruku papi.
misiju koju svi verski i politički lideri pokušavaju da proglase, a to je povratak korenima i izvornim porukama, u ovom slučaju – hrišćanstvu“, kaže Maštruko. Kurir
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
godine u Casa Santa Marta u Vatikanu.
U zajedničkom saopštenju je navedeno da su se članovi Komisije saglasili da je svojim radom omogućio bolje razumevanje istorije u godinama između Prvog svetskog rata i 1960. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Sd
Pažljivo se bavio ovom temom, pokušavajući da održi ravnotežu i izbegne ponovno otvaranje istorijskih rana.
Potez koji mu Hrvati neće oprostiti Beatifikacija kardinala Alojzija Stepinca izazvala je buru u Srbiji zbog njegove uloge tokom Drugog svetskog rata. Sd
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Takođe je bilo moguće rasvetliti život i službu uglednog katoličkog pastora u posebno teškom istorijskom periodu.
Došlo se do zaključka da su različiti događaji, pojave, zapisi, ćutanja i pozicije i dalje podložni različitim tumačenjima. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Sa tom Mešovitom komisijom pokušalo se i da se stavovi koji su se suprotstavili da su srpski lideri bili bliži, ali se ispostavilo da su oni prilično suprotni.
Pravoslavna crkva je oštro reagovala na tu ideju, a s obzirom na to da je Franja ekumenski papa, zalagao se za jedinstvo unutar hrišćanstva, zbližavanje katolika i pravoslavnih hrišćana, odnosno za ono što je uspešno uradio sa protestantima“, naglasio je Maštruko. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Ne praviti greške. Kakva je korist od deklaracije o svetosti ako istina nije jasna.
Nikome ne služi. Znamo da je (Stepinac) dobar čovek, da je blagosloven čovek, ali za ovaj korak sam tražio za pomoć Irineju da se sve po istini izučava. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
I Irinej mi je pomogao.
Zajedno smo osnovali istorijsku komisiju: i njega i mene zanima jedino što nije pogrešno, nas zanima istina. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Ništa posebno se neće desiti, neki od biskupa koji su do sada bili sa papom će nastaviti sa takvom porukom, a sa nekima će se i dalje ponašati.
Skeptičan prema njegovim postupcima i stavovima u praksi će ostati takav, papa je više uticao na naše vernike nego na samu Crkvu, a to je učinjeno kroz povremeni izbor biskupa, a atmosfera u Hrvatskoj katoličkoj crkvi je takva da se ne može reći da su većina papinih kadrova. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Verni mogu da mu se mole.
Ali u jednom trenutku je bilo nerazjašnjenih stvari koje se tiču istorije. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Nova
Kako su preneli članovi komisije, hrvatski teolozi nisu uspeli da odbrane Stepinčevu ulogu ni pre 1941.
godine, a kamoli tokom i posle rata. Nova
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
„Istorijski slučaj je ovaj: kanonizacija Stepinca.
Bio je vrlinski čovek, zato ga je Crkva proglasila blaženim. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Foto: Tanjug/AP/Andrew Medichini Isto tako, po povratku iz trodnevne posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji 7. maja 2019, papa Franja je razgovarao sa novinarima u avionu i na pitanje o Stepinčevoj kanonizaciji rekao da ga zanima istina.
„Istorijski slučaj je ovaj: kanonizacija Stepinca. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
Nikada nije priznao nezavisnost Kosova, a jednu stvar mu Hrvati neće oprostiti.
Papa Franja umro je 89. godini. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Latinska Amerika je sada imala svoj izbor, imali smo i Poljaka i Nemca.
Mislim da će izbor biti sužen na Francusku, što je uvek problematično s obzirom na istoriju njihovih odnosa i papstvo, zatim Španiju, koja ima dobre kandidate, ali to govorno područje je sada pokrilo da se prvobitno vratilo u koren pape I Bergo. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Mislim da će izbor biti sužen na Francusku, što je uvek problematično s obzirom na istoriju njihovih odnosa i papstvo, zatim Španiju, koja ima dobre kandidate, ali to govorno područje je sada pokrilo da se prvobitno vratilo u koren pape I Bergo.
Italijansko govorno područje je moguće i da bi sledeći papa, posle dužeg vremena, mogao da bude iz Italije“, zaključuje bivši ambasador. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Samo se bojim Božijeg suda.
„Hvala“, rekao je papa o Stepinčevoj kanonizaciji. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Ne plašim se istine.
Samo se bojim Božijeg suda. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Telegraf
Mi to dublje proučavamo, oni proučavaju neke tačke da bi istina bila jasna.
Ne plašim se istine. Telegraf
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
godine.
novinaru HRT-a papa Franja je rekao da ne zna čemu bi služilo proglašenje za Stepinca sveca ako istina o njemu nije jasna. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Nova
Nekadašnji ambasador u Vatikanu Darko Tanasković ocenio je da je papa Franja "u kontekstu borbe za mir i međuljudsko zbližavanje, iskreno poštovao i Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC)"."Iako je to zavisilo samo od njega, jer je postupak postulature za kanonizaciju bio okončan, papa Franja, uprkos snažnim pritiscima, nije kanonizovao zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Alojzija Stepinca, svestan, kako se izrazio, 'mnogih nejasnoća' u njegovom slučaju", naveo je Tanasković u autorskom tekstu za današnje izdanje lista Politika. Nova
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Alo
Papa Franja je pažljivo i diplomatski govorio o Kosovu, sa ciljem da promoviše mir, pomirenje i međureligijski dijalog bez zauzimanja čvrstog stava o političkom statusu Kosova.
Da podsetimo, papa Franja nikada nije priznao nezavisnost Kosova, više o tome u POSEBNOJ VESTI. Alo
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
Informer
Papa Franja, koji je preminuo danas, ostavio je značajan trag u odnosima Vatikana i Srbije. Informer
- Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale.„On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo“, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).„Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu“, ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.„Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo“, naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao „treći svetski rat u komadima“, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira.„Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajni, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni“, objasnio je Palalić.„Kroz njegove tri važne enciklike“, ukazao je Palalić, „a pre svega ‘frattali tutti’, promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja“.„Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.
