Kosovo konstantno krši ljudska prava, u izveštaju usvojenom u parlamentu Saveta Evrope, predložila da Priština treba da postane član.

Upravo suprotno, poštuju se ljudska prava, institucije rade svoj posao, i svi građani uživaju slobodu kretanja i izražavanja.

Kosovo Dora Bakojani, koja je uprkos protivljenju Beograda i ukazivanju da tzv.

Na sastanku održan na Kritu, gde danas i sutra zaseda Komitet za politička pitanja i demokratiju, delegacija Srbije je izrazila zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pritisaka koje vlasti u Prištini, predvođene Aljbinom Kurtijem, vrše nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Kosovo dobije nekakvu nagradu.

Naglasila je da je ceo koncept više simbolične nego pravne prirode i da je reč o pogrešno protumačenoj kategoriji, koja ni u kom slučaju ne predstavlja formalni korak ka članstvu.

„republika Kosovo“.

Na Kritu će biti i izvestilac za tzv.

Hacivasiliu-Covilism je istakla i da trenutno ne postoji politička volja unutar nadležnih tela Saveta Evrope da se ova tačka uvrsti na dnevni red naredne, junske sednice.

Kovač je ranije navela da delegacija Srbije objašnjava da je uslov svih uslova formiranje Zajednice srpskih opština i da sada nikako nije momenat da tzv.

Onda posle toga imamo skandaloznu situacuju je direktora Kosovske policije koji je objavio slike momka u negližeu i to je predmet za reakciju i međunarodnih i kosovskih aktera.

Kosovo dobije status specijalnog gosta, a da ga je delagacija Skupštine Srbije skinula sa dnevnog reda, uz pomoć predsednika političke grupe Evropske narodne partije.

To znači da je Srbija priznala nezavisnoj republici Kosovo da može da konsitituiše sve svoje institucije na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever i priznala je pravo Prištini da učestvuje u regionalnim organizacijama.

Druga stvar bitna stvar je da je francusko-nemačkim sporazumom Srbija priznala kosovski međunarodni subjektivitet i dozvolila Kosovu da bude primljeno u međunarodne organizacije", rekao je Mijačić za N1. Na pitanje šta je još moguće odbraniti na Kosovu on kaže: "Ostalo je mnogo toga da se brani, ali je činjenica da se Srbija pogubila u svojoj politici prema Kosovu i prioritetima, ako ih je imala.

„Taj vakuum do izbora će institucije na Kosovu iskoristiti da ugase sve lokalne institucije na severu koje se finansiraju iz budžeta Srbije.

U Prištini, s druge strane, Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja ne uspevaju da prikriju katastrofalno stanje u kom se nalazi tzv.

Promena u Srbiji je moguća isključivo u koordinaciji protesta za više demokratije i svakodnevnoj borbi da se takve poruke pošalju međunarodnim akterima kako bi i oni više igrali na kartu pritiska da se napokon desi neki suštinski pomak, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović.Naivno je očekivati da će vlast reformama samu sebe razvlastiti, ocenio je Majstorović u serijalu Kvaka 23 i predvideo da će građani Srbije za demokratiju i pravdu morati da isposluju ili na izborima ili protestima na ulici.On je, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ukazao da „međunarodnim akterima u ovom trenutku ne odgovaraju prevremeni izbori u Srbiji“.Kako je objasnio, oni bi radije želeli da vide promene u sferi medija i izbornog zakonodavstva, pa da se posle toga sprovedu koliko-toliko slobodni i fer demokratski izbori.S druge strane, Evropi ne odgovara da se ovde stvari izmeste iz neke situacije kojom može da se upravlja, imajući u vidu okruženje, događaje na Bliskom istoku, u Ukrajini i brojne pretnje teritorijalnom integritetu same EU koje stižu iz Rusije, predočio je Majstorović.Prema njegovom tumačenju, „većini evropskih vlada, nažalost, i dalje mnogo više odgovara stabilnost na Balkanu, nego interes građana Srbije da se Srbija demokratizuje i da se ovde primenjuje pravda“.Upitan da li to znači da je politika stabilokratije i dalje živa, Majstorović je odgovorio potvrdno, ali sa jednom bitnom razlikom, a to je da je demokratski legitimitet ove vlasti toliko poljuljan da je sada ipak otvorena debata o danu posle ovog režima, što ranije nije bio slučaj.Kako je istakao, i spolja je postalo veoma vidljivo da je potrebno tražiti prostor za alternativne aktere sa kojima će se voditi dijalog o važnim pitanjima, uključujući pristupanje EU jednog dana kada ovaj režim ode u opoziciju i u istoriju.Upitan šta će se dogoditi ako u Srbiji u međuvremenu kriza eskalira i stvari izmaknu kontroli, Majstorović je odgovorio da je to scenario koji niko ne priziva, ali je naglasio i da niko od međunarodnih aktera u tom slučaju ne bi imao ništa protiv vanrednih izbora.foto FoNet Milica VučkovićUprkos tome što u ovom trenutku interes međunarodnih aktera i interes građana Srbije ne koincidira kada je reč o vanrednim izborima, on ne vidi da bi se bilo ko u EU tome protivio, ako bi u Srbiji o njihovom održavanju bio postignut konsenzus.Po Majstoroviću, „vrlo je naivno očekivati da se nešto promeni od vlade kojom i dalje upravlja jedan čovek koji ne sedi u vladi“, ali se u ovom trenutku na region gleda kroz takve naočare kada su u pitanju one zemlje koje su „veoma dvosmisleno opredeljene ka svojoj budućnosti i odnosima sa EU“.Osvrćući se na nedavne posete Srbiji visokih zvaničnika EU, on je kao njihovu ključnu poruku označio stav Brisela da se interes Unije u potpunosti poklapa sa interesom studenata i njihovim zahtevima za pravdom i demokratijom.To je po prvi put da su predstavnici EU mnogo jasnije predočili ono što je obično zaodenuto u diplomatski jezik, naglasio je Majstorović i konstatovao da su snage koje se u Srbiji bore za demokratiju i pravdu dobile vetar u jedra.On je razvejao mit da u Briselu na znaju šta se dešava u Beogradu i Srbiji, precizirajući da su apsolutno dobro upoznati sa stanjem demokratije, vladavine prava, korupcije, ljudskih prava i situacijom u medijima.To što su studenti uradili, što su znojem i žuljevima pokazali koliko je javnosti Srbije stalo do vrednosti sadržanim u Ustavu Srbije i na kojima se zasniva EU, nije moglo da ostavi ravnodušnim ni najveće skeptike među evropskim birokratama, ocenio je Majstorović.Prema njegovim rečima, to je svakako dalo svež podsticaj i upalilo crvene lampice u zemljama članicama EU da su ti mladi ljudi spremni na ličnu žrtvu, zarad zaštite vrednosti koje se nekada i u samoj Uniji prihvataju zdravo za gotovo“.Majstorović je uočio da je proteklih nedelja primetna određena mobilizacija režima i žurba da se pošto-poto pošalju nekakvi pozitivniji signali Briselu.On misli na usvajanje medijskih zakona, pozive na dijalog i izmenu izborne regulative, navodeći da vlast ne može da dopusti ni da ostane bez evropskog finansiranja, ali ukazuje da je režim veoma prilagodljiv i da se sada „prilagođava pritisku spolja“.Majstorović želi da veruje da će predstavnici EU „držati za reč predstavnika ovog režima i da će zaista insistirati da te promene budu suštinske, a ne samo marketinške i kozmetičke, kako je to bilo do sada“.Kako je upozorio, to ni na koji način ne znači da se režim, ukoliko se situacija promeni i ode u njegovu korist, neće vratiti autoritarnim i represivnim merama kojima smo svedoci u svakodnevnom životu.Prema njegovom viđenju, u proteklih 13 godina ove vlasti i najveći optimisti, koji su mislili da će od radikala uspeti da naprave demokrate, postali su pesimisti.Nažalost, još dugo nakon što režim ode u istoriju bićemo suočeni sa lošim imidžom koji je uspostavljen u prethodnih 13 godina, procenio je Majstorović.Moraćemo iznova da dokazujemo da li smo zaista opredeljeni za vrednosti, obaveze i prava, koje ćemo jednoga dana, kako se nada, imati kao članica EU.Kada jednom kreirate javno mnjenje u zemljama koje su direktno izložene ruskim pretnjama, kao što su baltičke zemlje ili Poljska, veoma teško ćete vratiti poverenje njihovih građana i političara, ukazao je Majstorović.Buduće vlasti moraće da ulože mnogo energije da promene imidž Srbije, što nije nemoguće, naprotiv, vrlo je moguće i izvesno, ali je za to potreban mudar i pametan plan, poručio je Majstorović.Prema njegovom mišljenju, takav plan bi, u idealnom slučaju, podrazumevao da se objedinjeni front studenata, političkih stranaka, nevladinih organizacija, udruženja građana i pokreta, predstavi kao plan za budućnost Srbije koja će biti dobrodošla i rado viđena članica EU.Upitan da li i kriza u BiH, povodom sporova Sarajeva i Banjaluke, predstavlja izazov za vlasti u Beogradu, Majstorović je odgovorio da to za njih jeste izazov, ali na neki način i pojas za spasavanje.Kako je obrazložio, gde god da postoji kriza, režim u Srbiji se pojavljuje kao vatrogasac ili kao piroman, u zavisnosti od interesa, ili potpaljuje vatru ili je gasi.Nažalost, to što se dešava u BiH ide u prilog sadašnjoj vlasti, jer želi da se legitimiše kao akter koji može doprineti smirivanju situacije, ali je to vrlo naivno očekivati, rekao je Majstorović.S druge strane, on smatra da krizu u BiH moraju da rešavaju prevashodno njeni građani i ocenjuje da u ovom trenutku ni Hrvatska, ni Srbija, nemaju bilo kakvog interesa da idu u pravcu normalizacije i stabilizacije BiH.Upitan da li vidi spremnost Beograda i Prištine da idu u rpavcu normalizacije, on je uzvratio da sada apsolutno ne vidi spremnost ni jedne, ni druge strane da se ide u pravcu kompromisa.To je će „osuditi i građane Srbije i građane Kosova na stagnaciju i tavorenje na margini evropskih dešavanja, zajedno sa BiH, potencijalno i Severnom Makedonijom“, ukazao je Majstorović.On smatra da će Crna Gora, Albanija i Moldavija do kraja ove decenije postati članice EU i naglašava da građani Srbije, Kosova i BiH moraju da se zapitaju da li njihove vlade vode ispravnu politiku, ukoliko ih ostavljaju na margini Evrope.Srbija „može da izabere da bude Turska, da postane još autoritarnija i ostane van EU“, ali može i da prihvati opšteprihvaćena pravila Unije, pa da primenjuje evropske zakone koji će njene građane u pravima činiti jednakim sa građanima drugih članica, naglasio je Majstorović.„Dakle, malo je i do građana, nije samo do vlasti“, istakao je on i objasnio da su i tu „potrebni pobuna i impuls koji dolaze iz društva i da se kaže: ’Pa čekajte, ako Crna Gora i Albanija postanu članice EU, zašto mi ne možemo, šta je prepreka?’“Majstorović ne misli da aktuelna vlast može da uvede Srbiju u EU, uveren da bi to mogla da izvede samo neka druga garnitura, u nadi da „period suštinskih promena u ovoj zemlji nije toliko dalek“.Verujem da je evropska Srbija moguća i da će članstvo u EU biti znak da smo postali drugačija i bolja zemlja, istakao je on, jer ćemo, u suprotnom, polako nestajati, nepovratno tavoreći na evropskoj margini.Upitan da li Srbija ima kapacitet i potencijal za promenu, Majstorović je odgovorio da je „taj kapacitet i potencijal šetao do Brisela i vozio bicikl do Strazbura“.On je ubeđen da Srbija ima kapacitet, čak i da stigne Crnu Goru i Albaniju, samo je potrebna politička volja da se stvari ozbiljno promene u odnosu na situaciju koju imamo danas.