Prigovori se odnose na neispunjavanje uslova za predlagače od strane udruženja Društvo novinara Vojvodine, Društvo novinara Niša i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS). NUNS je uputio prigovor i na stavljanje Nade Vujović na listu kandidata, a koja je predložena od strane pomenutih udruženja.

Na portalu Russia Today Balkan 1. juna ove godine objavljen je tekst „Konklava za REM: Čekajući beli dim iz Narodne skupštine“ autorke Višnje Aranđelović. I taman kad sam napisao demanti i hteo da ga pošaljem – Greška 404.

| 06.06.2025 Poslanici dela opozicije su upozorili da vlast krši zakon u procesu izbora članova novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što je vlast negirala.Opozicioni poslanici su na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje kazali da brojni kandidati ne ispunjavaju zakonske uslove, te da su ih predložile "gongo" (fantomske) organizacije, dok su iz vladajuće većine odgovorili da je "ceo proces čist kao suza".Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ivana Rokvić je kazala da ukupno 16 kandidata ne ispunjava zakonske i etičke uslove za članove Saveta REM -a.Ona je navela i da "to znači da proces nije legalan", ali, kako je ukazala, "vlast sve vreme okreće glavu jer su kontrola REM i korupcija dve osnovne poluge njihove vladavine"."Sporni kandidati su kršili zakon, širili govor mržnje, pretili ubistvom poslanicima, širili ruske teorije ratne zavere i propagandu, kažnjavani su zbog govora mržnje prema manjinama", dodala je. Prem njenim rečima, neki od njih su u sukobu interesa, "a neki poseduju produkcije namenjene proizvodnji televizijskih sadržaja i zaposleni su u medijima"."Jedno je izabrati REM kakav vama (vlastima) odgovara, a drugo je obezbediti primenu zakona i formirati telo koje će raditi svoj posao", istakla je ona.Rokvić smatra da je neophodno imati nezavisan REM kako bi se otvorio "Klaster 3", kao i da su, kako je kazala, "prošli izbori članova za Savet REM bili cirkus, a sada su totalni skandal"."Zakon jasno kaže ko ne može da bude kandidat.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da smrznute jagode u kojima je uočeno prisustvo aktivne supstance formetanat iznad dozvoljenih granica, nisu proizvedene u Srbiji, već su uvezene iz Albanije.

Dok mnogi u Srbiji osećaju pritisak zbog rastućih životnih troškova, neki su pronašli izuzetno unosne prinose – u poljoprivredi i plastenicima.

Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja.

Država obezbedila 100 milijardi za subvencije Ljubiša "opravio" imanje, a sada uživa u svim pogodnostima!

Prestižno priznanje za izuzetan uspeh i posvećenost u oblasti kardiovaskularne medicine, pristiglo je prethodnih dana prof.

Duško Vujošević, Foto: Emilija Jovanović Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević javio se iz Minska posle transplatacije bubrega.

Humanitarna fondacija Budi human - Aleksandar Šapić, prikuplja novčana sredstva za Vladimira Madžara (41). Prvi simptomi bolesti javili su se u junu 2024.

Dobrovoljni davaoci krvi ovu dragocenu tečnost danas mogu dati na ovim lokacijama: Novi Beograd, stari Merkator, autobus 11-15č Ub, Dom kulture 10-15č Čukarica, Požeška ulica, ispred Doma zdravlja, autobus 9-13č Ko sve može dati krv?

Muslimanski vernici širom sveta danas obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, jednog od dva najvažnija islamska praznika.

Bivši učesnik Zadruge i pobednik pete sezone Dejan Dragojević često govori o tome koliko ceni islam, te nastoji da nauči, upozna i ispoštuje sve običaje i muslimansku tradiciju.

„Sa iskrenim poštovanjem i uvažavanjem upućujem vam najtoplije čestitke povodom Kurban Bajrama, jednog od najznačajnijih praznika u islamskoj tradiciji.

Kurban bajram, poznat i kao Hadžijski bajram, jedan je od najvažnijih islamskih praznika, koji okuplja porodice, prijatelje i komšije u duhu solidarnosti, vere i žrtve.

Evropska komisija pre par dana objavila je dokument kojim je uvrstila projekat eksploatacije litijuma „Jadar“, koji planira kompanija Rio Tinto u Srbiji, na listu strateških projekata Evropske unije (EU).Ovakav potez, iako ranije najavljivan, ponovo je izazvao lavinu reakcija u domaćoj javnosti, pre svega zbog zabrinutosti u vezi sa uticajem projekta na životnu sredinu.Međutim, i ekonomski stručnjaci su ponovo istakli da je taj projekat, iz ekonomskog ugla, apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju.Ipak, kako ističu pravnici za Danas, javnost može, bar za sad, da odahne, jer ova odluka EU nije pravno obavezujuća za Srbiju.Stručnjaci naglašavaju da status „strateškog projekta EU“ ne znači da Srbija mora da odobri eksploataciju litijuma.Naprotiv, kako navode, konačnu odluku o tome da li će se litijum kopati ili ne donosi Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva, u skladu sa zakonima Republike Srbije.Evropska unija, Rio Tinto, niti bilo koja druga međunarodna organizacija nema nadležnost da natera Srbiju da započne rudarenje, ističu pravnici.„Na kraju je sve na nama“Advokat Vlatko Sekulović u izjavi za Danas ističe da odluka EU o stavljanju projekta „Jadar“ na listu strateških projekata EU nije obavezujuća za Srbiju.Na pitanje ko ima krajnju nadležnost da odluči da li će se litijum u Srbiji kopati ili ne – EU, Vlada Srbije ili lokalna zajednica, Sekulović odgovara da o projektima te vrste odluku donose nadležna ministarstva.„Ja ne vidim da se Srbija na taj način obavezala prema EU, niti EU prema Srbiji, nego je to sve stvar političke odluke“, rekao je Sekulović za Danas.Upitan da li se Srbija možda nekim drugim dokumentom obavezala EU da će iskopavati litijum, među kojima je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila koji je potpisan u julu 2024, Sekulović objašnjava da ni taj dokument nema snagu zakona.„Taj dokument nije ratifikovan u Skupštini,a ako nije ratifikovan u Skupštini, nema ni snagu zakona“, naglasio je Sekulović.Na kraju je, kako je istakao Sekulović, odluka da li će se litijum kopati ili ne na nama, odnosno na našim nadležnim organima i poštovanju domaćih zakona.To se, između ostalog, odnosi i na studiju o uticaju na životnu sredinu koju će, kako je naveo, odobriti ili ne naši državni organi.„Ako studija uticaja na životnu sredinu tog projekta ne ispunjava uslove prema našem zakonu, onda takav projekat ne može da se realizuje, bez obzira da li se nalazio na spisku EU ili neke druge organizacije“, rekao je Sekulović.Na pitanje da li će Srbija ako odbije iskopavanje litijuma trpeti određene posledica u odnosima sa EU i investitorom, u ovom slučaju Rio Tintom, Sekulović je objasnio da prema EU neće, jer ne postoji obaveza, ali da bi mogla da isplati štetu investitoru.Kako je objasnio, ukoliko bi Srbija odbila da izda Rio Tintu dozvolu za iskopavanje bez pravne argumentacije, a investitor se ponašao u skladu sa našim zakonom, to bi moglo izložiti državu potencijalnim troškovima koje je taj investitor snosio do tog trenutka.U suprotnom, ukoliko se utvrdi da postoji negativan uticaj projekta na životnu sredinu, onda postoji pravno osnovani razlog da se Rio Tintu ne izda dozvola.„I iz ekonomskog ugla projekat neprihvatljiv“Pored brige o uticaju projekta na životnu sredinu, ekonomski stručnjaci ukazali su više puta da je projekat „Jadar“ za državu neprihvatljiv i iz ekonomskog ugla.Jedan od njih je ekonomista Božo Drašković koji je rekao da je sa ekonomskog stanovišta projekat „Jadar“ apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju, njeno stanovništvo i lokalnu zajednicu.„Ne može biti nešto prihvatljivo za Srbiju gde ona ima korist svega pet odsto od neto efekta koji ostvaruje multinacionalna kompanija.

Zaječarska opoziciona lista "Promena u koju verujemo" preduzeće niz mera kako bi sprečila otvaranje rudnika kod tog grada ako pobedi na lokalnim izborima 8. juna.