Article-cluster size (# of articles)
new weight
old weight
lower/upper
Articles count
Total similarity
Avg. similarity
Total chr length
Sentence # average
Sentence # variation
22
6.55
10.35
22.00
3.39
0.15
1614.00
1.00
0.00
Best clustering variants
24 0.99/0.01 3 350.4
Alo
Zakon uvodi sistem provera koje će biti rađene kroz ceo lanac proizvodnje hrane u zemlji, po principu od njive, gde se hrana uzgaja, do trpeze, gde je konzumirana, kao i sistem kontrola hrane iz uvoza, navodi se u saopštenju i dodaje da je cilj da se nadzor radi na racionalan i efikasan način, a hrana bude dobrog kvaliteta i bezbedna za konzumaciju. Alo
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
B92
Zakon uvodi sistem provera koje će biti rađene kroz ceo lanac proizvodnje hrane u zemlji, po principu od njive, gde se hrana uzgaja, do trpeze, gde je konzumirana, kao i sistem kontrola hrane iz uvoza, navodi se u saopštenju i dodaje da je cilj da se nadzor radi na racionalan i efikasan način, a hrana bude dobrog kvaliteta i bezbedna za konzumaciju.
Službene kontrole biće sprovođene bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja same službene kontrole i čime će, kako saopštavaju iz ministarstva biti pojačana efikasnost i otkrivanje eventualnih nepravilnosti u realnom stanju. B92
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Biznis
Službene kontrole biće sprovođene bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja same službene kontrole i čime će, kako saopštavaju iz ministarstva biti pojačana efikasnost i otkrivanje eventualnih nepravilnosti u realnom stanju.
Ovim kontrolama obezbeđuje se i usaglašenost mera u Srbiji sa standardima Evropske unije, čime se stvaraju uslovi za nesmetan izvoz životinja, hrane, hrane za životinje i druge robe. Biznis
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
22:46 h 09-Jun-2025
- Naučnici su proučavali populaciju belih nosoroga i došli do zaključka da je skraćivanje rogova kod divljih nosoroga jedini način da se smanji stopa krivolova i ubijanje ovih životinja.
- ◉ Ima li nosorog šansu da preživi ako ostane bez roga?
10:48 h 08-Jun-2025
- Zakon bi trebalo da počne da se primenjuje od 1. januara sledeće godine, objavilo je ovo ministarstvo.
- Kontrolisaće se hrana od njive do trpeze: Provere će biti bez prethodne najave
10:30 h
- Zakon uvodi sistem provera koje će biti rađene kroz ceo lanac proizvodnje hrane u zemlji, po principu od njive, gde se hrana uzgaja, do trpeze, gde je konzumirana, kao i sistem kontrola hrane iz uvoza, navodi se u saopštenju i dodaje da je cilj da se nadzor radi na racionalan i efikasan način, a hrana bude dobrog kvaliteta i bezbedna za konzumaciju.
- mnistarstvo poljoprivrede kontrola hrane bez najave
07:20 h
- Neki od njih strahuju da bi to moglo zgroziti njihove goste.
- Vlada Slovačke poziva građane da jedu medveđe meso, ali ne vlada preveliko oduševljenje
11:24 h 07-Jun-2025
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura - uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe - siromašni, žene, deca i migranti.
- Ko kontroliše rad klanica u Srbiji
10:30 h
- Bezbedna hrana znači zdravlje za sve nas.
- Ministarstvo: Srbija korak po korak gradi moderan i efikasan sistem bezbednosti hrane
021
Ministarstvo poljoprivrede naglašava da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru.
Nacrtom zakona će, između ostalog, biti uređeni zahtevi za životinje i robu koji se uvoze, izvoze ili su u tranzitu i biće uspostavljen informacioni sistem u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti. 021
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Blic
Ovim kontrolama obezbeđuje se i usaglašenost mera u Srbiji sa standardima Evropske unije, čime se stvaraju uslovi za nesmetan izvoz životinja, hrane, hrane za životinje i druge robe.
Ministarstvo poljoprivrede naglašava da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru. Blic
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
021
„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade", objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla", dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja." Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje: temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnica U Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
godine, za sve proizvođače i prerađivače hrane.Izvor: BBC Koliko meso može biti opasno?Sistem inspekcije mesa je razvijen sredinom 19. veka radi otkrivanja bolesti kao što je trihineloza koje se u to vreme širila Evropom.Upravo je ona i danas jedna od najčešćih bolesti koje se mogu dobiti iz svinjskog mesa, kaže Gatarić.„U pitanju je parazit koji živi u mišićima divljih i domaćih životinja, ljudi se zaražavaju jedenjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa", dodaje on.Simptomi su povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.Jedna od najopasnijih bolesti je goveđa spongiformna encefalopatija ili bolest ludih krava, objašnjava veterinar.Do nje dolazi ako preživari, kao biljojedi, unose hranu životinjskog porekla, objašnjava Gatarić.„Zato se meso testira, jer tu bolest životinje mogu preneti ljudima i kod njih kod ljudi se manifestuje kao Krojcfeld-Jakobova bolest", kaže.Dolazi do pogršanja funkcija mozga, a početni simptomi su nesanica, depresija, konfuzija, promene ponašanja, problemi sa pamćenjem, vidom i ravnotežom.Prvi put je zabeležena na farmi u Engleskoj 1985. 021
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Objektiv
Nacrtom zakona će, između ostalog, biti uređeni zahtevi za životinje i robu koji se uvoze, izvoze ili su u tranzitu i biće uspostavljen informacioni sistem u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.
Nacrt zakona o službenim kontrolama trenutno je u postupku konsultacija, koje traju do 13. juna 2025. Objektiv
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Danas
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede otpočelo je izradu nacrta zakona kojim se uvodi sistem provera celog lanca proizvodnje hrane u zemlji, po principu – od njive do trpeze, kao i sistem kontrola hrane iz uvoza.Nacrt zakona o službenim kontrolama trenutno je u postupku konsultacija, koje traju do 13. juna ove godine, saopštilo je ovo ministarstvo.Kako je navedeno, „još jednom pozivamo predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa tekstom radne verzije Nacrta zakona o službenim kontrolama daju svoje komentare, sugestije i predloge, putem elektronske pošte na imejl adresu [email protected].“Ključna novina je da će službene kontrole biti sprovođene bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja same službene kontrole, navelo je ovo ministarstvo.U oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće se primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru.Nacrtom zakona će, između ostalog, biti uređeni zahtevi za životinje i robu koji se uvoze, izvoze ili su u tranzitu i biće uspostavljen informacioni sistem u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Danas
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Rtv
Bezbedna hrana znači zdravlje za sve nas.
Ona podrazumeva čitav niz mera koje počinju na njivi, nastavljaju se u proizvodnim pogonima, distributivnim centrima, maloprodaji i završavaju se na stolu naših potrošača. Svaka karika u ovom lancu jednako je važna, poručio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. On je ovom prilikom podsetio na to da je u pripremi novi Zakon o službenim kontrolama koji će doneti znatno preciznije uređenje kontrole u oblasti hrane, zdravlja životinja, zaštite bilja i drugih oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora. Rtv
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Blic
Zahvaljujući kontinuiranom usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima, Srbija je već 2009.
godine donela Zakon o bezbednosti hrane, koji je postavio čvrste temelje za sveobuhvatan i moderan sistem kontrole hrane duž celog lanca proizvodnje, a usvajanjem novih propisa, sistem se dodatno jača i prilagođava najvišim međunarodnim standardima. Blic
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Danas
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana bezbednosti hrane, 7. juna, da je u pripremi novi Zakon o službenim kontrolama koji će doneti znatno preciznije uređenje kontrole u oblasti hrane, zdravlja životinja, zaštite bilja i drugih oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora.On je podsetio da je predloženim izmenama tog zakona predviđeno da inspekcija više neće morati da najavljuje kontrole, čime će se pojačati efikasnost i otkrivanje eventualnih nepravilnosti u realnom stanju, objavilo je Ministatrstvo.Zakon će, kako je naveo, precizno urediti nadležnosti organa, postupke kontrole, obaveze subjekata i način obrade podataka, uz puno usklađivanje sa pravilima Evropske unije.„Bezbedna hrana znači zdravlje za sve nas. Danas
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Bizportal
Državni inspektorat Republike Hrvatske (DIRH) izdalo hitno upozorenje: bezglutensko brašno Dr. Schär Mix It Dunkel Rustico (1 kg) se povuče iz prodaje zbog povišenog nivoa tropanskih alkaloida, prirodnih toksina koji mogu biti štetni za ljudsko zdravlje.Šta se dešava i šta je uzrok?DIRH je potvrdio da je u uzorcima otkriven povećan nivo tropanskih alkaloida, supstanci poput atropina i skopolamina, koje se prirodno javljaju u biljkama kao što su beležnice ili kravarica.
Iako su retko prisutne u bezglutenskim proizvodima, razvoj kontaminacije moguće su zbog neispravnog skladištenja, nepravilne primene sirovina ili zagađenja tokom prerade, preneo je Dnevno.hr.Šta DIRH nalaže potrošačima?Povrat proizvoda: svi primerci Mix It Dunkel Rustico od 1 kg moraju se vratiti gde su kupljeni.Zaustavljanje konzumacije: potrošači koji već imaju proizvod treba ga odmah prestati koristiti.Zdravstvene konsultacije: kod pojave simptoma poput mučnine, vrtoglavice ili neravnomernog rada srca, preporučuje se prelazak kod lekara.Konzumentima u Srbiji — da li vam preti ista opasnost?Za sada nije zabeležena slična kontaminacija na srpskom tržištu. Međutim, obzirom da se radi o proizvodu široko zastupljenom u regionu, postoji realna mogućnost da i u Srbiji cirkulišu isti serije brašna.Agencije kao što su HALMED, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo zdravlja, redovno prate evropske upozorenja putem RASFF mreže.Ukoliko se Mix It Dunkel Rustico pojavi u domaćim prodavnicama, uvoznik i distributer su zakonski obavezni da sprovedu povlačenje i obaveste potrošače.Šta građani Srbije mogu odmah uraditi?Pored statusa na policama i deklaracija, proverite EAN kode na poziv distributera ako ste kupili Dr. Schär brašno.Slobodno se raspitajte kod uvoznika ili preko Ministarstva zdravlja da li je došlo do povlačenja i na našem tržištu.Ne koristite proizvod ako postoji sumnja, i vratite ga u radnju ili odlagalište za otpad prema uputstvima lanca distribucije.Ukoliko se pojave isti serijalni proizvodi na našem tržištu — budite informisani, provereni i spremni da reagujete.BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici. Bizportal
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Biznis
Službene kontrole bez prethodne najave, ključna su novina Zakona o službenim kontrolama čija izrada je počela u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede a trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. januara sledeće godine, objavilo je ovo ministarstvo. Biznis
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Rtv
Novom uredbom, ukazuje se, obezbeđuju se jasne i vidljive informacije o sastavu proizvoda, što omogućava potrošačima da donesu informisane odluke i sprečava mogućnost obmane na tržištu. Deklarisanje i označavanje hrane predstavljaju ključni alat zaštite potrošača i efikasnog upravljanja kriznim situacijama, a zahvaljujući pravilnom deklarisanju, u slučaju pojave rizika, nadležne službe mogu brzo reagovati, izolovati proizvod i zaštititi zdravlje ljudi.
Bezbednost hrane je zajednička odgovornost svih nas - od poljoprivrednika, preko proizvođača i kontrolnih organa, do samih potrošača. Samo zajedničkim angažovanjem možemo obezbediti da hrana koja se nalazi na tržištu bude zdravstveno ispravna, kvalitetna i potpuno bezbedna za konzumaciju, poručio je ministar Glamočić. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastaviće da radi na daljem jačanju sistema kontrole hrane, edukaciji subjekata u lancu ishrane i kontinuiranom približavanju najvišim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, zaključuje se u saopštenju. Rtv
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
021
Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021.
Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. 021
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Espreso
Pa možda godinu dana ne kupujem nigde - rekli su neki od građana.
Jedna žena istakla je negativno iskustvo: - To sam jednom doživela da sam kupila kajmak koji je u stvari bio od biljne masti. Espreso
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Espreso
Neki veruju da znaju šta kupuju, dok drugi priznaju da su postali nepoverljivi: - Znam šta kupujem i kakvo mleko.
Pa možda godinu dana ne kupujem nigde - rekli su neki od građana. Espreso
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Danas
;Ukazano je da se sistem, usvajanjem novih propisa, dodatno jača i prilagođava najvišim međunarodnim standardima.Nedavnim usvajanjem Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje i biljne masti u mlečnim proizvodima, Srbija je pokazala konkretnu primenu evropskih standarda u zaštiti prava potrošača.Istaknuto je da se novom uredbom obezbeđuju jasne i vidljive informacije o sastavu proizvoda, što omogućava potrošačima da donesu informisane odluke i sprečava mogućnost obmane na tržištu.Deklarisanje i označavanje hrane predstavljaju ključni alat zaštite potrošača i efikasnog upravljanja kriznim situacijama.Zahvaljujući pravilnom deklarisanju, u slučaju pojave rizika, nadležne službe mogu brzo reagovati, izolovati proizvod i zaštititi zdravlje ljudi.Iz Ministarstva poljoprivrede su naglasili da će nastaviti da rade na daljem jačanju sistema kontrole hrane, edukaciji subjekata u lancu ishrane i kontinuiranom približavanju najvišim međunarodnim standardima u toj oblasti.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas. Danas
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Biznis
Državni inspektorat Republike Hrvatske (DIRH) izdaje hitno upozorenje: bezglutensko brašno Dr. Schär Mix It Dunkel Rustico (1 kg) se povuče iz prodaje zbog povišenog nivoa tropanskih alkaloida — prirodnih toksina koji mogu biti štetni za ljudsko zdravlje.
Šta se dešava i šta je uzrok? Biznis
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
021
Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana.
Vaš 021! 021
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
021
Zamenik ministra zaštite životne sredine Filip Kufa tvrdi da interes za medveđe meso postoji.
Štaviše, otvoreno poziva Slovake da ga konzumiraju. 021
- U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
