Zvuči kao scena iz bajke, ali je potpuno stvarno - za oko 830.000 evra (710.000 funti), možete postati vlasnik celog sela.

Prazne stoje, a cena bagatela!

| 23.06.2025 Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić Foto: BETA/Milos Miskov Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić želi da se spomenik generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, komandantu Jugoslovenske vojske u Otadžbini u Drugom svetskom ratu, podigne na Ušću, nakon što je Gradska komisija za spomenike, nazive ulica i trgova ranije odbila da to bude na Terazijskoj terasi, navodi list Danas.Kako ovaj list danas piše, na fejsbuku se deli skeniran dopis Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda u kojem se navodi da je ta institucija saglasna da se spomenik Mihailoviću postavi u parku Ušće.Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, koji je i odbornik u skupštini Beograda ispred Zeleno-levog fronta i njihov predstavnik u Gradskoj komisiji za spomenike, nazive ulica i trgova, izjavio je da je "pre tri dana održana sednica komisije bez ove teme, ali je juče naprasno stigao poziv za novu, hitnu, sa jednom tačkom dnevno reda"."Iako ista komisija ranije nije usvojila ovaj predlog, Šapić je opsednut i sad vrši još veći pritisak", rekao je Dimitrijević, dodajući da je sednica zakazana za sredu.

Tamo se u poseti, na poziv rukovodstva ovog grada, nalazi delegacija Grada Jagodine i Jedinstvene Srbije predvođena potpredsednikom Jedinstvene Srbije Daliborom Markovićem. Daliboru Markoviću je ovom prilikom uručena plaketa Saveza gradova vojne slave Rusije.

| Izvor: Beta-AP | 23.06.2025 Poznati italijanski vajar Arnaldo Pomodoro preminuo je u 98. godini, saopštila je danas njegova fondacija.

U Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu, u okviru pratećeg programa Pozorišnog festivala “Bucini dani”, održana je izuzetna izložba Istorijskog arhiva Kruševac ,,Stari zanati kruševačkog i aleksandrovačkog kraja”, autorki Milanke Mijajlović i Bojane Jovac, arhivskih savetnica, koja je privukla mnogobrojne posetioce iz javnog, političkog i kulturnog života ove potkopaoničke opštine.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) Srbije objavila je danas da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa NSZ, Unijom poslodavaca Srbije i Privrednom komorom Srbije, pokrenulo nacionalnu anketu o potrebama poslodavaca za zanimanjima, znanjima i veštinama za period 2025–2027.

Mesarović je prilikom posete proizvodnih pogona kompanije ZF Srbija u Pančevu navela da je stabilnost poslovanja kompanije izuzetno važna jer ta kompanija planira nove investicije u Srbiji.

Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,2162, što je neznatna promena u odnosu na petak, objavila je Narodna banka Srbije.

Ovo je današnji kurs dinara prema evru Ovo je današnji kurs dinara prema evru Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,2162 dinara, što je neznatna promena u odnosu na petak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Ovo je današnji kurs dinara prema evru Dinar će prema evru biti nepromenjen u odnosu na period pre mesec dana, a na godišnjem nivou slabiji za 0,1 odsto, a od početka godine za 0,2 odsto.

Mlada pevačica Azra Husarkić porodila se pre manje od mesec dana, a svojim obraćanjem sada je zbunila mnoge, makar na prvu ruku.

Novi nastavak Poslednja ekskurzija: Nasleđe predstavlja povratak franšize posle 14 godinaPre 25 godina, prvi nastavak plašio je ljude pretvarajući svakodnevne scenarije u smrtonosne zamke.Danas, posle 14-godišnje pauze, Poslednja ekskurzija: Nasleđa nadogradio je formulu.„U smrti nema nesrećnih slučajeva, nema slučajnosti, nema nezgoda, i nema bekstva.“To su uznemirujući reči sveznajućeg pogrebnika Vilijama Bladvorta (kog igraToni Tod) u prvoj Poslednjoj ekskurziji (2000), horor filmu bez maskiranog ubice, krvožednog vampira ili zombija što proždiru mozak žrtve – tu je samo sveprisutna sablast smrti i surove stvarnosti.Bez obzira koliko daleko bežali ili koliko se dobri sakrili, ona će doći po sve nas.Onomad, u prvom filmu, smrt svakako nije došla mirno po grupu srednjkoškolaca i njihovog profesora, koji su zamalo izbegli gubitak života kada su izašli iz aviona, zlosrećnog leta 180 neposredno pre nego što je eksplodirao.I to zahvaljujući tome što se jednom od njih javio predosećaj samo da bi otkrili da Mračni kosač želi da im se osveti zato što su mu osujetili planove.I tako narednih 90 minuta, publika strepi gledajući kako ovaj nevidljivi antagonista priprema neke od najsloženijih i najšokantnijih smrti koje mogu da se zamisle za svakog preživelog, u šta spadaju sve vrste rutinskih predmeta, od štrika do kuhinjskih noževa.Mlada publika iz čitavog sveta izlazila je iz bioskopa plašeći se svega oko sebe.„Imala sam 15 godina, gledala sam film sa drugarima, i hvatali smo se jedni za druge.„To sa avionom je bila čista genijalnost, zato što svaki put kad bih se ukrcala u avion, pomislila bih na Poslednju ekskurziju“, kaže Dajana Ali Čajer, milenijalka i rediteljka, za BBC.Čedo scenariste Džefrija Redika, Poslednja ekskurzija je pošla koracima tinejdžerskih horor klasika, poput Vriska (1996) i Znam šta ste radili prošlog leta (1997), da bi postigla ogroman uspeh na blagajnama, usput istraumiravši čitavu jednu generaciju posetilaca bioskopa.„Kao milenijalci odrasli smo na slešerima iz devedesetih, a svi su oni imali taj kul spoj mladih zvezda onoga vremena sa savršenom ravnotežom strašnog i zabavnog –Poslednja ekskurzija je delovala kao da je deo tog talasa“, kaže za BBC Majk Manser, voditelj podkasta Evolucija horora.„Sećam se da sam video plakate za njega i pomislio: ‘Ovo je i tako po mom ukusu'“, dodaje on.Ali zahvaljujući njegovom brutalnom, nihilističkom zapletu, on je takođe i pomerio skazaljku za tinejdžerski horor, dodaje Manser.„Više nismo imali maskiranog ubicu, nije bilo motiva, samo smo gledali ljude kako umiru i kako ih zaskače nešto potpuno neočekivano.“Film je na kraju iznedrio četiri nastavka, od kojih je svaki zadržao osnovnu formulu, ali svaki put dižući ulog još složenijim načinima za okončanje ljudskog života, pre nego što je otišao na 14-godišnju pauzu.Ali sada se konačno vratio sa šestim nastavkom, Poslednja ekskurzija: Nasleđa, čiji zaplet povezuje svaki prethodni film.„Bilo nam je veoma važno da provučemo iglu s koncem tako da film očigledno bude deo kanona franšize i deo loze svih prethodnih filmova.„Ali takođe smo želeli da bude neverovatno svež i nepredvidiv za sve ljude koji vole ove filmove“, kaže za BBC korežiser Zek Lipovski.Od ideje do ekranaFranšiza je započela kad je 27-godišnji Redik čitao novinski članak dok je leteo iz Njujorka nazad u rodnu saveznu državu Kentaki.Vest je opisivala ženu koja je izbegla da se nađe u avionskoj nesreći zato što je zamenila letove zbog lošeg osećaja koji je njena majka imala u vezi sa prvobitnim avionom.To ga je inspirisalo da napiše „spek skript“, iliti nenaručeni scenario, za njegovu omiljenu TV seriju Dosije Iks, u kojoj je „Skalin brat imao taj predosećaj“, objašnjava Redik.„Pomislio sam, šta ako su prevarili smrt i sad smrt počne da ih juri.“Radeći u ono vreme za Nju Lajn Sinema, Redik je pokazao scenario za ovu epizodu kolegama koji su bili toliko inspirisani originalnošću koncepta da su ga ubedili da ga napiše kao potpuno zaseban celovečernji film.„Postoje natruhe Predskazanja u Poslednjoj ekskurziji, gde imate to malo đavolje dete Demijena koji navodi sa se loše stvari dešavaju ljudima.„Ali mislim da je inače prilično jedinstven“, kaže Manser.Scenario je prošao kroz mnoštvo promena pre nego što je 1999.