bila deo tima koji je objavio prvi genom arhejskog parazita koji parazitira na drugim arhejama, nije sasvim uverena da je Sukunaarchaeum u procesu postajanja virusom. B92

Istraživači takođe pokušavaju da utvrde kako se ova grupa odnosi prema drugim arhejama – da li ima bliskih slobodnoživećih rođaka, na primer – i da otkriju šta tačno rade proteini ovog mikroba, uključujući nekoliko velikih, membranskih proteina koji mogu biti ključni za interakciju sa domaćinom. B92

Nasuprot tome, Nakajama kaže da Sukunaarchaeum nema „gotovo ni jedan prepoznatljiv metabolički put“. B92

Adamala dodaje da, ako Sukunaarchaeum zaista predstavlja mikrob koji je na putu da postane virus, to bi moglo da naučnicima pruži uvid u to kako su virusi uopšte nastali. B92

Ipak, ta bakterija sadrži gene koji proizvode molekule korisne za njenog domaćina. B92

Ali gotovo svi identifikovani geni Sukunaarchaeuma povezani su sa replikacijom DNK, transkripcijom i translacijom. B92

Kada su Nakajama i njegovi saradnici analizirali javno dostupne DNK sekvence iz morske vode širom sveta, pronašli su mnoge sekvence slične onima Sukunaarchaeuma. B92

Foto: Institut Ruđer Bošković / Ustupljene fotografije Morska sluz u Jadranu Sada se Institut "Ruđer Bošković" iz Hrvatske osvrnuo se na pojavu od prošlog leta kada je na Jadranskom moru zabeležena povećana količina tzv. Blic

Da bi preživeli sami, mladunci moraju da dobiju vodootporno perje, a to je proces koji obično počinje sredinom decembra. 021

Arhejski parazit koji je proučavala Voters, a koji ima više nego dvostruko veći genom od Sukunaarchaeuma, ima samo 400 nanometara u prečniku. B92

„Tada smo shvatili da nismo otkrili samo jedno čudno biće, već smo identifikovali prvi potpuni genom velike, dosad nepoznate linije arheja,“ kaže Nakajama. B92

Tim sada pokušava da napravi fotografiju Sukunaarchaeuma – što nije lako, s obzirom na to da je verovatno manji od 1 mikrona. Nauka

„Ovo istraživanje pokazuje koliko je biologija još uvek luda, prelepa i nedovoljno shvaćena,“ kaže ona. B92

Nema uništavanja staništa. Nema zagađenja koje uzrokuje opadanje njihovih populacija. Danas

Danas u nju dolaze i lokalci i turisti, ali i vlasnici restorana – njih oko 40 trenutno sarađuje s Kovačem. Planira širenje proizvodnje i uvođenje Jakobove kapice Zahvaljujući rastućoj potražnji, Kovač planira da proizvodnju poveća na 100 tona godišnje, a već sledeće godine u ponudi bi mogla da se nađe još jedna delikatesa – Jakobova kapica, poznata i kao San Žak. Trenutno, u saradnji sa splitskim sveučilištem, ispituje uslove za njen uzgoj. Blic

U Šibeniku ih zovu pidoće, a jedan od najpoznatijih uzgajivača, Krešimir Kovač, kaže da im ni Francuska – poznata po školjkama – nije ravna. Kurir

Reč je o dagnjama, odnosno mošulama, školjkama iz porodice Mytilidae koje su omiljene u Dalmaciji, a rastu širom Jadrana. Blic

godine, ključni pregovori o zaštiti biodiverziteta i borbi protiv zagađenja plastikom i klimatskih promena su propali ili su završeni bez značajnijeg napretka.Cilj konferencije nije bio donošenje novog pravno obavezujućeg sporazuma, već konkretan napredak u sprovođenju ranije dogovorenih obaveza.Pre tri godine države su se obavezale da će do 2030. Danas

Idealni uslovi i brz rast Posebnost šibenskih pidoća, objašnjava Kovač, leži u spoju reke Krke i čistog morskog zaliva. Blic

„Možemo da manipulišemo postojećom biohemijom kako bismo pokušali da rekonstruišemo drevne oblike – ili nam priroda ponekad da poklon, u vidu preživelog evolutivnog prelaza.“ Već sada je jasno: Sukunaarchaeum nije usamljen. B92

„More ovde nije zagađeno, ima jako malo organskih materija, što znači da su školjke izuzetno čiste. Blic

Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o okeanima se smatra uspešnom pošto je više zemalja potvrdilo ključni sporazum o zaštiti morskog sveta, a ostvaren je i napredak u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova u svetskim morima.Na konferenciji u Nici, u Francuskoj, okupili su se predstavnici skoro 200 zemalja da razgovaraju o najhitnijim problemima sa kojima se suočavaju okeani.Morski ekosistemi su izloženi opasnostima sa više strana - od zagađenja plastikom do posledica klimatskih promena.Ser Dejvid Atenbro je uoči konferencije izjavio da je „zgrožen” štetom koju uzrokuju određene metode ribolova i izrazio nadu da će predstavnici vlasti koji prisustvuju događaju shvatiti „značaj okeana za sve nas”.Glavni cilj skupa bio je da Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru potvrdi najmanje 60 zemalja da bi mogao da stupi na snagu.Sporazumom, potpisanim pre dve godine, treba da se zaštiti 30 odsto okeana.Dokument je do 13. juna potvrdilo 50 zemalja, a još desetine su obećale da će to učiniti do kraja godine.Čini se da su ovaj i drugi pomaci ostvareni u borbi protiv zagađenja plastikom i nezakonitog ribolova obnovili poverenje u sposobnost država da zajednički deluju.„ Konferencija UN o okeanima pružila nam je tračak nade da su problemi sa kojima se suočavaju naši okeani prepoznati i da će biti rešavani”, rekao je Toni Long, glavni izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Global Fishing Watch.„Kako se približavamo trenutku kada će Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru stupiti na snagu, vlade moraju da udvostruče napore koristeći transparentnost i nove tehnologije da bi zaštitile okeane”, dodao je on.Pre konferencije u Nici, poverenje u zajedničke mehanizme za rešavanje svetskih problema je bilo nisko.Tokom 2024. 021

godine zaštititi 30 odsto kopna i mora radi očuvanja biodiverziteta.To je teško postići u pogledu međunarodnih voda, jer nije određeno pod čijom su kontrolom.Zato je 2023. Danas

TV voditelj i avanturista Džoš Gejts (Josh Gates) pruža neke od najnapetijih trenutaka. Mondo

godine potpisan Sporazum o zaštiti morskog sveta na otvorenom moru kojim se predviđa da se 30 odsto međunarodnih voda proglase zaštićenim morskim područjima.Pre početka konferencije, sporazum je potvrdilo samo 27 zemalja, dok njegova primena zahteva ratifikaciju 60 država.Tokom samo nekoliko dana, broj je porastao na 50, a još desetak država najavilo je da će dokument potvrditi do kraja godine.Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je izjavilo da će pokrenuti postupak potvrđivanja pre 2026. Danas

Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas. Danas

Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. 021

Ipak, istraživanje početka interakcija ljudi i kitova je izazovno jer su priobalna nalazišta veoma osetljiva i ranjiva na skok nivoa mora, što znači da je očuvanje dokaza veoma teško. U istraživanju, koje su vodili Žan Mark Petilon sa CNRS i Krista Mekgrat sa UAB, a čiji rezultati su objavljeni u časopisu Nejčr Komjunikejšns, analizirana su 83 koštana alata iskopana u Biskajskom zalivu i 90 kostiju iz pećine Santa Katalina, piše portal Popjular sajens. Novosti

Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. 021

Kočarenje – ribolov pomoću koče, odnosno mreže koja se vuče po dnu mora, povećava smrtnost krupnih morskih sisaraIako je francuski predsednik Emanuel Makron otvorio konferenciju oštrim upozorenjem na opasnosti rudarenja u dubokom moru, stav zemalja po ovom pitanju je ostao podeljen.Prošle nedelje, 2.000 naučnika uputilo je apel vladama da se sva istraživanja u dubokom moru obustave dok se ne sprovedu dodatna naučna ispitivanja, s obzirom da je do sada mapirano samo 0,001 odsto morskog dna.Uprkos tome, samo 37 zemalja je prihvatilo savet i pozvalo na uvođenje moratorijuma na rudarenje u dubokom moru.„Potrebno je da više država pozove na moratorijum na rudarenje u dobokom moru kako bi se uspostavio regulatorni okvir pre nego što se dozvole bilo kakve rudarske aktivnosti”, izjavio je Pradip Sing, pravnik za zaštitu životne sredine i stručnjak za pomorsko pravo u fondaciji Oceano Azul.Američki predsednik Donald Tramp je odbacio ideju o zajedničkom pristupu u aprilu kada je najavio da će američka administracija početi da izdaje dozvola za rudarenje u dobokom moru.Međutim, Sing smatra da većina zemalja, iako neposredno ne poziva na zabranu, ipak ne podržava američki stav.Na završnom sastanku konferencije, zemlje su usvojile Akcioni plan za okeane, u kojem su sadržane njihove obaveze. Danas

Olivier Morin/AFP/Getty ImagesProcenjuje se da u morima postoji više od 171 biliona komada plastičnog otpada, a tragovi plastike se nalaze u svakom kutku moraIako zagađenje plastikom predstavlja jedan od najozbiljnijih problema za okeane, pregovori u decembru o smanjenju obima proizvodnje plastike su propali.Danas se procenjuje da u okeanima ima skoro 200 biliona delova plastčnog otpada, i da bi taj broj, ako se ništa ne preduzme, mogao da se utrostruči do 2040. Danas

"morske sluzi" pa su objavili rezultate istraživanja i objasnili o čemu se zapravo radi. Alo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije. Novosti

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk. Blic

godine.I sama plastika i hemikalije koje sadrži predstavljaju opasnost po život morskih životinja, istakla je Betani Karni Almrot, profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Geteborgu, u Švedskoj.„U plastici se nalazi više od 16.000 hemikalija, a znamo da više od 4.000 njih ima opasna svojstva, tako da mogu da budu kancerogene, mutagene ili toksične za reproduktivni sistem”, objasnila je ona.Na konferenciji su ministri 97 zemalja potpisali zajedničku političku izjavu kojom pozivaju na ambiciozan međunarodni sporazum o borbi protiv zagađenja plastikom.Međutim, među potpisnicama je samo jedna zemlja od deset najvećih proizvođača nafte – Kanada.Budući da se plastika pravi od nafte, mnoge naftom bogate države smatraju da bi obaveze o smanjenju proizvodnje plastike ugrozile njihove prihode.Smanjenje proizvodnje nafte je takođe ključno ako države žele da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublaže najteže posledice klimatskih promena.Ovo najviše pogađa okeane, jer upravo oni apsorbuju čak 90 odsto dodatne toplote izazvane ljudskom aktivnošću, što uzrokuje sve razornije morske toplotne talase.Na ovoj konferenciji nisu preuzete nikakve nove obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali su siromašnije države izvršile pritisak na bogatije da što pre stave na raspolaganje ranije obećana sredstva za borbu protiv klimatskih promena.„Delim frustraciju mnogih malih ostrvskih država u razvoju zbog izostanka reakcije međunarodnih finansijskih institucija”, rekao je Feleti Teo, predsednik Vlade Tuvalua.„Ne možemo da promenimo njihove politike, ali moramo da nastavimo da vršimo pritisak, a ovakvi skupovi nam pružaju priliku da iznosimo našu situaciju”.Pogledajte najavu za film „Okean“ Dejvida Atenboroa BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Danas

godine. Danas