bila deo tima koji je objavio prvi genom arhejskog parazita koji parazitira na drugim arhejama, nije sasvim uverena da je Sukunaarchaeum u procesu postajanja virusom.

Ipak, Nakajama kaže da mikrobova „intenzivna fokusiranost na sopstveno razmnožavanje, čak i nauštrb gotovo svih metaboličkih funkcija, podseća na virusne strategije.“ Elizabet Voters, biolog sa Državnog univerziteta u San Dijegu, koja je 2003.

Arhejski parazit koji je proučavala Voters, a koji ima više nego dvostruko veći genom od Sukunaarchaeuma, ima samo 400 nanometara u prečniku.

Ipak, ta bakterija sadrži gene koji proizvode molekule korisne za njenog domaćina.

„To je pomalo preuranjen zaključak“, kaže, ali dodaje: „ako je tačno – neverovatno.“ Bez obzira na to, smatra da je mikrob „fascinantan“ i veruje da će Sukunaarchaeum omogućiti osnovna, uzbudljiva istraživanja o tome kako se razvijaju genomi.

Virusi obično moraju da „otmu“ ćelije domaćina da bi pravili svoje kopije.

„Možemo da manipulišemo postojećom biohemijom kako bismo pokušali da rekonstruišemo drevne oblike – ili nam priroda ponekad da poklon, u vidu preživelog evolutivnog prelaza.“ Već sada je jasno: Sukunaarchaeum nije usamljen.

Kada su Nakajama i njegovi saradnici analizirali javno dostupne DNK sekvence iz morske vode širom sveta, pronašli su mnoge sekvence slične onima Sukunaarchaeuma.

Adamala dodaje da, ako Sukunaarchaeum zaista predstavlja mikrob koji je na putu da postane virus, to bi moglo da naučnicima pruži uvid u to kako su virusi uopšte nastali.

Dodaje da, kao i virusi, Sukunaarchaeum gotovo u potpunosti zavisi od ćelijskog mehanizma C. regius-a. Ipak, Sukunaarchaeum se u jednoj bitnoj stvari razlikuje od virusa: može da replicira svoj sopstveni genetski materijal.

Tim sada pokušava da napravi fotografiju Sukunaarchaeuma – što nije lako, s obzirom na to da je verovatno manji od 1 mikrona.

Za Adamalu, ovo otkriće je podsetnik na to koliko još toga ostaje da se otkrije.

Nema ribolova.

Institut "Ruđer Bošković" iz Hrvatske takođe je progovorio na ovu temu i podsetio na period prošlog leta kada je na Jadranskom moru primećena povećana količina tzv.

Zovu ih i „crno zlato“, a na tržište ih plasiraju sveže, bez zamrzavanja – što im, kako kaže, daje ogromnu prednost u odnosu na uvozne školjke iz Španije, Italije ili Čilea.

„Većina najvećih evolutivnih prelaza nije ostavila fosilne tragove, što otežava razumevanje tačnih koraka,“ kaže ona.

Danas u nju dolaze i lokalci i turisti, ali i vlasnici restorana – njih oko 40 trenutno sarađuje s Kovačem. Planira širenje proizvodnje i uvođenje Jakobove kapice Zahvaljujući rastućoj potražnji, Kovač planira da proizvodnju poveća na 100 tona godišnje, a već sledeće godine u ponudi bi mogla da se nađe još jedna delikatesa – Jakobova kapica, poznata i kao San Žak. Trenutno, u saradnji sa splitskim sveučilištem, ispituje uslove za njen uzgoj.

godine, ključni pregovori o zaštiti biodiverziteta i borbi protiv zagađenja plastikom i klimatskih promena su propali ili su završeni bez značajnijeg napretka.Cilj konferencije nije bio donošenje novog pravno obavezujućeg sporazuma, već konkretan napredak u sprovođenju ranije dogovorenih obaveza.Pre tri godine države su se obavezale da će do 2030.

Dokumentarac koji se prikazuje na ga nemilosrdno, ali i pravedno, prikazuje kao vizionara opijenog sopstvenim genijem, čoveka koji je aroganciju stavio ispred sigurnosti.

U junu 2023.

Glasovi razuma i ljudski danak Kao protivteža Rašovoj oholosti, Implozija nam donosi glasove onih koji su videli opasnost.

Zato je 2023.

Foto: Pexels Srednjovekovni grad u gradu Rodos je upisan na UNESKO listu svetske baštine i izgrađen je u polukrugu oko glavne luke.

Njegov intervju sa Rushom iz 2021.

Morski ekosistemi upisani na Uneskovu Listu svetske baštine prostiru se na više od dva miliona kvadratnih kilometara, površini koja je preko 20 puta veća od Srbije.Ova područja spadaju među najvrednije prirodne predele na planeti: dom su za više od 10% svih poznatih morskih vrsta, od čega je jedna trećina na ivici izumiranja, dok istovremeno skladište čak 15% tzv.

OBRATI PAŽNJU!

Olivier Morin/AFP/Getty Images Procenjuje se da u morima postoji više od 171 biliona komada plastičnog otpada, a tragovi plastike se nalaze u svakom kutku mora Iako zagađenje plastikom predstavlja jedan od najozbiljnijih problema za okeane, pregovori u decembru o smanjenju obima proizvodnje plastike su propali.Danas se procenjuje da u okeanima ima skoro 200 biliona delova plastčnog otpada, i da bi taj broj, ako se ništa ne preduzme, mogao da se utrostruči do 2040.

O kojoj vrsti je reč ? Kako je vrsta školjki - prstac (Lithophaga lithophaga - latinski naziv) stavljena pod zaštitu Rešenjem o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i životinjskih vrsta Zavoda za zaštitu prirode, i kako se shodno tome ista smatra zaštićenom vrstom u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, Vesna Bigović, koordinatorka ekološke inspekcije je istakla: - Da je inicijativa dostavljena na upoznavanje nadležnom Osnovnom državnom tužilaštvu u cilju utvrđivanja da li u konkretnom slučaju postoji osnov za preduzimanje aktivnosti iz nadležnosti tužilaštva i za preduzimanje krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti kao i da je sa predmetnom inicijativom upoznata i inspekcija za ribarstvo.

godine.I sama plastika i hemikalije koje sadrži predstavljaju opasnost po život morskih životinja, istakla je Betani Karni Almrot, profesorka ekotoksikologije na Univerzitetu u Geteborgu, u Švedskoj.„U plastici se nalazi više od 16.000 hemikalija, a znamo da više od 4.000 njih ima opasna svojstva, tako da mogu da budu kancerogene, mutagene ili toksične za reproduktivni sistem”, objasnila je ona.Na konferenciji su ministri 97 zemalja potpisali zajedničku političku izjavu kojom pozivaju na ambiciozan međunarodni sporazum o borbi protiv zagađenja plastikom.Međutim, među potpisnicama je samo jedna zemlja od deset najvećih proizvođača nafte - Kanada.Budući da se plastika pravi od nafte, mnoge naftom bogate države smatraju da bi obaveze o smanjenju proizvodnje plastike ugrozile njihove prihode.Smanjenje proizvodnje nafte je takođe ključno ako države žele da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublaže najteže posledice klimatskih promena.Ovo najviše pogađa okeane, jer upravo oni apsorbuju čak 90 odsto dodatne toplote izazvane ljudskom aktivnošću, što uzrokuje sve razornije morske toplotne talase.Na ovoj konferenciji nisu preuzete nikakve nove obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali su siromašnije države izvršile pritisak na bogatije da što pre stave na raspolaganje ranije obećana sredstva za borbu protiv klimatskih promena.„Delim frustraciju mnogih malih ostrvskih država u razvoju zbog izostanka reakcije međunarodnih finansijskih institucija”, rekao je Feleti Teo, predsednik Vlade Tuvalua.„Ne možemo da promenimo njihove politike, ali moramo da nastavimo da vršimo pritisak, a ovakvi skupovi nam pružaju priliku da iznosimo našu situaciju”.Pogledajte najavu za film „Okean" Dejvida Atenboroa BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Prošle godine, ova organizacija je sprovela do sada neviđenu akciju čišćenja na ostrvu Henderson, izolovanom, nenaseljenom koralnom ostrvu u južnom Pacifiku koje je na Uneskovu Listu svetske baštine upisano još 1988.