Obustava racija i hapšenja odnosi se i na one koji rade u poljoprivrednoj industriji, navodi Njujork tajms i dodaje da je do tih informacija došao na osnovu izjava tri zvaničnika upoznatih sa situacijom i jednim mejlom za "unutrašnju upotrebu".

Kozarev je naglasio da je Srbija napravila veliki korak kada je reč o e-vizama i podsetio da su prvi putnici sa tako izdatim vizama stigli u Srbiju početkom nedelje.

"Sve se završava na našem portalu welcometoserbia.gov.rs. Strani državljani u ovom trenutku iz 46 zemalja kada žele da dođu u Srbiju, a to su zemlje kojima je potrebna viza, sve mogu da završe preko ovog portala.

Od 1. februara prošle godine, kada smo je pustili ovaj sajt, izdali smo više od 52.000 radnih i boravišnih dozvola.

Foto: Michel Fortier/The San Antonio Express-News / Tanjug/AP Protesti, San Antonio, 14. jun - Moramo proširiti napore za pritvaranje i deportaciju ilegalnih stranaca u najvećim američkim gradovima, kao što su Los Anđeles, Čikago i Njujork, gde borave milioni i milioni ilegalnih stranaca.

Na listi su i Gabon, Gambija, Gana, Kirgistan, Liberija, Malavi, Mauritanija, Niger, Nigerija, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sao Tome i Principe, Senegal, Južni Sudan, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tuvalu, Uganda, Vanuatu, Zambija i Zimbabve.

Foto Tanjug/AP Photo/Evan Vucci U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je pozvao federalne agencije da "urade sve što je u njihovoj moći“ kako bi sprovele "najveći program masovne deportacije u istoriji", navodeći Los Anđeles, Čikago i Njujork kao konkretne ciljeve.

Ovi i drugi slični gradovi su jezgro centra moći demokrata, gde koriste ilegalne strance da prošire svoju bazu birača", naveo je Tramp.

Veoma je značajno za naše građane koji više neće biti kuriri i nositi papirnu doznaku do svog poslodavca, a to je pogotovo nezgodno kada su bolesni.

Srbija bi, dodao je, u narednih nekoliko nedelja u okviru bilaterala sa zemljama Centralnoameričkog i Karipskog regiona trebalo da finalizuje određene dogovore.Generalni sekretar je naveo da za sada neće otkrivati detalje kako bi rezultat bilo pozitivno iznenađenje za građane i naglasio da se nada da će dogovori nadmašiti planirana očekivanja.Kozarev je podsetio da je čuveni stari crveni pasoš SFRJ sredinom osamdesetih bio u zenitu snage i da tada nije bilo potrebno vaditi vize za deo prostora sa kojim Srbija i danas ima tradiconalno dobre odnose pre svega zbog Pokreta nesvrstanih, a o čemu između ostalog svedoči i prošle godine održana velika konferencija na kojoj su učestvovali predstavnici skoro svih afričkih zemalja, a domaćin je bio predsednik Srbije.– Te veze postoje, tradicionalne su, posebno su jake međuljudske i poslovne veze i u političkom smislu obično smo na istoj strani u međunarodnim organizacijama, ali zbog ‘90-ih, ratova i sankcija, kada su Srbima i Jugoslovenima uvođene vize, sada treba da rešavamo ono što nam je ostalo iz tog perioda, naravno, vodeći računa da u tom procesu sa jedne strane ne ispustimo prijateljstva, sopstvene interese, interese dobrog povezivanja ljudi, ali da sa druge strane ne ugrozimo put ka punopravnom članstvu u EU u smislu preuzetih obaveza da se uskladimo sa viznim režimom EU – rekao je Kozarev, piše B92.Dodao je da to što je nekada bilo karakteristično za pasoš SFRJ u vreme zenita, da se sa pasošem putuje bez viza u celu Afriku, danas nije slučaj, jer se sve afričke zemlje ne nalaze na beloj Šengen listi.– Ali, tamo gde se može, trudimo se da uspostavimo bezvizni režim ili da ga obnovimo – kazao je on i napomenuo da se sa zemljama koje su na beloj Šengen listi generalno radi da se konstatuje činjenica da nema razloga da postoje međusobne prepreke za putovanja.Kozarev je naglasio da je Srbija napravila veliki korak kada je reč o e-vizama i podsetio da su prvi putnici – drzavljani Lesota sa e-vizama početkom nedelje stigli na aerodrom Nikola Tesla.Precizirao je da se e sistem odnosi na državljane 46 zemalja širom sveta, i izrazio uverenje da će se lista širiti kako bi sve veći broj zemalja bio u prilici da njihovi državljani apliciraju za ulazak u Srbiju preko interneta.– Odličan početak primene novog sistema, iznad očekivanja.

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa naložila je zvaničnicima Službe za imigracije i carine (ICE) da "pauziraju" sa racijama i hapšenjima migranata po hotelima i restoranima, preneli su američki mediji.

Ukoliko se odobri šalje se mejlom obaveštenje i u elektronskom formatu, piše RTS.Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu ističe da će ovaj vid izdavanja viza doprineti i razvoju turizma, ali biće značajan i za izdavanje radnih viza.– Na sajtu imamo mogućnost apliciranja i za jedinstvenu radnu i boravišnu dozvolu.

godine.

Pored Ujedinjenog Kraljevstva vodimo pregovore sa zvaničnicima tridesetak zemalja iz različitih delova sveta, kazao je Kozarev koji je ukazao na Henlijev indeks po kojem se na prvom mestu liste rangiranih pasoši po moći nalazi Singapura čiji gađani mogu da putuju bez vize u 193 zemelje, SAD su na 10 mestu, Kina na 64. a Rusija i Turska na 49. mestu.

Naravno da je značajno i kao priprema za Ekspo, jer ćemo na ovom sajtu za sve učesnike pripremiti posebnu "ekspo vizu" tako da svi oni koji budu želeli da dođu ili da rade moći će sve da završe elektronski - istakao je Jovanović. Usluge e-bolovanje i e-karton Dodatan korak ka digitalizaciji zdravstva Srbija je napravila uvođenjem usluge e-bolovanja na kojoj rade Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja i uprava koja povezuje različite baze podataka.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu ističe da će ovaj vid izdavanja viza doprineti i razvoju turizma, ali biće značajan i za izdavanje radnih viza.

Sistem e viza je posebno dragocen za zemlje iz kojih dolazi veliki broj radnika, odakle se povećava priliv turista, one sa kojima imamo rastuće i političke i poslovne odnose a kojima treba viza za Srbiju, kazao je generalni sekretar MSP-a. "Primer je Indija gde Srbija ima i vizni centar za administrativnu podršku sistemu izdavanja viza...

Tramp je ranije ovog meseca potpisao uredbu kojom se zabranjuje ulazak u SAD od 9. juna za državljane 12 država, pravdajući to potrebom za zaštitom od "stranih terorista" i drugim pretnjama nacionalnoj bezbednosti.

godine u vrednost jednaku 4.085 dolara, ali je isplata ostala uglavnom simbolična.Kuba se protivi tom zakupu i sistematski odbija nominalne američke uplate.Amerika priznaje da Kuba zadržava suverenitet nad ovim malim delom ostrva, ali je američko prisustvo tamo odavno izvor napetosti između Vašingtona i Havane.Posle Kubanske revolucije 1959.

Objekti za pritvor migranata u Gvantanamu biće korišćeni za „najgore od najgorih", rekli su zvaničnici administracije, što je izraz koji su upotrebili i Ministarka za domovinsku bezbednost Kristi Noem i „car granice" Tom Homan.

Navode o proširenju te liste prvi je objavio "Vašington post".

Također je navedeno da su građani nekih zemalja zloupotrebljavali američke vize ostajanjem nakon isteka.Drugi razlozi za zabrinutost uključuju umiješanost državljana tih zemalja u terorističke akte u SAD-u, kao i antisemitske i antiameričke aktivnosti.Zemlje koje bi mogle da se suoče sa potpunom ili delimičnom zabranom ulaska ako ne reše gore navedena pitanja u narednih 60 dana su: Angola, Antigva i Barbuda, Benin, Butan, Burkina Faso, Zelenortska Ostrva, Kambodža, Kamerun, Obala Slonovače, Demokratska Republika Kongo, Džibuti, Dominika, Etiopija, Egipat, Gabon, Gambija, Gana, Kirgistan, Liberija, Malavi, Mauritanija, Niger, Nigerija, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sao Tome i Prinsipe, Senegal, Južni Sudan, Sirija, Tanzanija, Tonga, Tuvalu, Uganda, Vanuatu, Zambija i Zimbabve.To bi predstavljalo značajno proširenje zabrane koja je stupila na snagu ranije ovog mjeseca.

Migrantski centar koji Amerika vodi u Gvantanamu bio je najprometniji 1990-tih, kad je držao desetine hiljada Kubanaca i Haićana Tramp je 29. januara potpisao stupanje na snagu takozvanog Zakona Lejken Rajli, koji zahteva da migranti bez zvaničnih dokumenata uhapšeni zbog krađe ili nasilnih krivičnih dela moraju da ostanu u zatvoru do početka suđenja.Predlog zakona nazvan je po učenici za medicinske sestre iz Džordžije koju je prošle godine ubio venecuelanski migrant.Bila je to rana zakonodavna pobeda za administraciju, koja je tokom kampanje obećala da će pooštriti kontrolu granice.Tramp je prethodno sugerisao da bi migranti mogli da budu prebačeni tamo direktno nakon što ih na moru presretne američka Obalska straža i da će biti primenjeni „najviši" standardi pritvaranja.On tvrdi da će ustanova udvostručiti američke kapacitete držanja migranata koji ne poseduju zvanične dokumente.Objekti za pritvor migranata u Gvantanamu biće korišćeni za „najgore od najgorih", rekli su zvaničnici administracije, što je izraz koji su upotrebili i Ministarka za domovinsku bezbednost Kristi Noem i „car granice" Tom Homan.

godine potpisale sporazum o zakupu koji je Americi ustupio kontrolu nad Zalivom Gvantanamo.Sporazum je Americi omogućio trajni zakup baze, u zamenu za godišnju rentu od 2.000 dolara u zlatnicima.Ova suma kasnije je modifikovana 1934.

Tramp je prethodno, u četvrtak, rekao da će uskoro izdati naredbu u vezi sa efektima njegovih mera protiv imigracije u poljoprivredi i hotelijerstvu u SAD, dve grane privrede koje se u velikoj meri oslanjaju na migrantsku radnu snagu, podseća Rojters.