Article-cluster size (# of articles)
new weight
old weight
lower/upper
Articles count
Total similarity
Avg. similarity
Total chr length
Sentence # average
Sentence # variation
22
0.00
2.86
22.00
0.92
0.04
1762.00
1.00
0.00
Best clustering variants
14 0.99/0.01 3 30.9
Danas
Organizatora i asistenta snimatelja N1 Jovana Pavlovića sinoć je tokom protesta u Beogradu pripadnik policije udario pendrekom dok je ležao na zemlji u žutom press prsluku istovremeno identifikujući se kao novinar.
Incident se dogodio u Ulici kneza Miloša, nakon što su građani propustili vozilo hitne pomoći, ali je policija odbila da učini isto i počela da potiskuje okupljene ka raskrsnici sa Kralja Milana. Danas
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
021
Predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Veran Matić, naveo je da su novinari tokom praćenja dva skupa organizovana na Vidovdan u Beogradu, kao i tokom intervencije policije, "napadani, udarani, povređivani i sprečavani da profesionalno obavljaju svoj posao".
"Nažalost, to postaje uobičajeni oblik ponašanja predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova pošto na svakom sličnom skupu, interventne jedinice, posebno žandarmerije, udaraju novinare i kamermane koji se uredno legitimišu, ne ometajući rad policije", navodi Matić. "Iako se identifikovao kao novinar, organizatora i asistenta snimatelja TV N1 Jovana Pavlovića je pripadnik policije sinoć tokom protesta u Beogradu udario pendrekom dok je ležao na zemlji u žutom novinarskom prsluku. 021
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
021
Dok je reporter N1 izveštavao šta se dešava, mladić ga je sve vreme snimao telefonom i pričao. Ponavljao je "zašto plasirate laži" i "zašto ne pitate blokadere šta studiraju".
Povremeno je gledao u Nešića, a povremeno u kameru N1. Policija je stajala na 30-40 metara od ekipe N1, ali nije reagovala. 021
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
21:12 h 30-Jun-2025
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
- ◉ "Hendikep nije bauk": Kako mediji izveštavaju o osobama sa hendikepom i gde greše?
00:30 h 29-Jun-2025
- Pored pasoša SAD, sa sobom je nosio dva boksera i biber sprej.
- UHAPŠEN BLOKADER S AMERIČKIM PASOŠEM Došao na protest naoružan, ekskluzivne fotografije!
19:08 h 28-Jun-2025
- UNS je izrazio protest zbog ometanja u radu ekipa N1 i Insajdera kada je mladić te dve novinarske ekipe optužio da provociraju i rekao im da napuste prostor sa kojeg su izveštavali u centru Beograda.
- UNS traži da se novinarima omogući da nesmetano izveštavaju
18:45 h
- Kako se navodi, policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić. Muškarac je ometao novinare u izvešavanju sa beogradskih ulica, prolazio kroz kadar pojedinih televizija,dobacivao i snimao građane koji su se okupljali da bi išli na studentski protest na Slaviji.
- Policija iz Pionirskog parka udaljila osobu koja je provocirala i uznemiravala novinare
16:13 h
- Pripadnici policije zaduženi za javni red i mir udaljili su muškarca kod Pionirskog parka nakon što je provocirao i uznemiravao novinare koji su izveštavali sa današnjeg skupa ispred Skupštine Srbije, a policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić, javlja reporter Foneta.
- Policija iz Pionirskog parka sklonila provokatora koji je uznemiravao novinare
15:36 h
- Reporter N1 Nenad Nešić, koji prati današnje književno veče u "Ćacilendu" u Pionirskom parku, a nalazi se ispred Narodne skupštine, bio je ometan oko 17 časova da izveštava, jer je ispred njega stao jedan mladić, verovatno učesnik tog događaja.
- Nepoznati muškarac ometao ekipu N1
Danas
Sve vreme sam bio u ‘press’ prsluku, žandarme u civilu sam obavestio da sam novinar, ali izgleda da im je stalo da ne snimamo privođenje i potencijalnu represiju tokom istog, pa su nas uz guranje i grub rečnik terali što dalje od mesta hapšenja“, navodi Radovanović.foto FoNet Ana PaunkovićMatić: Nažalost, ovo postaje redovna praksaVeran Matić, predsednik UO Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, za Danas kaže da su tokom medijskog praćenja dva skupa organizovana na Vidovdan u Beogradu, kao i tokom intervencije policije, novinari napadani, udarani, povređivani i na različite načine sprečavani da profesionalno obavljaju svoj posao.Dodaje i da su sinoć, tokom protesta, novinarke i novinari, kao i kamermani, izloženi napadima i uvredama od strane nasilnika pred očima policije, koja te napade ignoriše. Istovremeno, policija tokom intervenisanja napada i novinare, bez obzira na njihovo uredno legitimisanje.„Nažalost, to postaje uobičajen oblik ponašanja predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, pošto na svakom sličnom skupu interventne jedinice, posebno žandarmerije, udaraju novinare i kamermane koji se uredno legitimišu, ne ometajući rad policije“, kaže Matić.On navodi da je ANEM zabeležio nekoliko direktnih napada policije na novinare koji su bili uredno obeleženi kao novinari.„Iako se identifikovao kao novinar, organizatora i asistenta snimatelja TV N1 Jovana Pavlovića je pripadnik policije sinoć, tokom protesta u Beogradu, udario pendrekom dok je ležao na zemlji u žutom novinarskom prsluku.
Prema lekarskom izveštaju, Pavlović je zadobio kontuziju ramenog predela leve ruke. Danas
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
021
"U međuvremenu, pripadnici policije zaduženi za javni red i mir, udaljili su iz Pionirskog parka ovog mladića, a policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić", dodao je UNS OBRATI PAŽNJU!
Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. 021
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Alo
Pored pasoša SAD, sa sobom je nosio dva boksera i biber sprej.
Privatna arhiva Na više lokacija deo učesnika protesta večeras je napao pripadnike policije, a policija je potom intervenisala. Alo
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Beta
| 29.06.2025 Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je danas napade na novinare koji su juče izveštavali sa demonstracija u Beogradu."Posebno zabrinjava činjenica da su većinu incidenata počinili upravo pripadnici policije, a da u više slučajeva nisu adekvatno reagovali na prijave novinara o napadima i ometanjima", piše u saopštenju NUNS.NUNS navodi da je najpre ekipi Insajdera onemogućeno snimanje ankete kod Narodne skupštine jer ih je ometao agresivni učesnik skupa Srpske napredne stranke, a ista osoba je ometala i ekipe N1, Njuzmaks, Al Džazire, agencije Fonet i lista Danas.Snimatelje agencije FoNet Darka Pavlovića i Zorana Drekalovića žandarmerija je fizički napala prilikom jedne od intervencija.Novinar Univerzitetskog odjeka i dopisnik agencije Beta Božidar Milovac ometan je od strane nepoznatog lica koje se pojavilo iz pravca Pionirskog parka i pokušalo da legitimiše novinara i da mu zabrani snimanje. Beta
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Telegraf
Svemu je, navodno, prethodila rasprava zbog nesuglasica u vezi sa njihovom maloletnom ćerkom!
Policiјskoј stanici Pehčevo јuče јe priјavljeno da јe u hodniku Centra za sociјalni rad, nakon prethodne rasprave, narušen јavni red i mir. Telegraf
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Novosti
OVO što se naziva novinarom Nove S u jutarnjem programu izgovorio je rečenicu zbog koje bi u svakoj državi završio u zatvoru.
Foto: Printksrin Brani teroriste, a policiju i tužilaštvo koji rade svoj posao naziva “odmetnuti deo”! Novosti
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Telegraf
Međutim, za njihovom intervencijom nije bilo potrebe jer se baka već sutradan aktivirala na Fejsbuku.
Gde je bila i šta je radila nakon što je pobegla novinarima ostala je misterija. Telegraf
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Telegraf
Ova čudnovata žena je pred novinara postavila jednostavan, ali potpuno neočekivan zahtev, da joj se opere brdo sudova.
Procenivši da je priča vredna truda, a u duhu medijskog profesionalca, novinar je odložio olovku i prihvatio se suđa. Ali čim je poslednji tanjir zablistao naša sagovornica je izrazila novu želju: dve vrste duvana uz opasku da je to savršena kombinacija. Telegraf
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
021
Kako se navodi, policija je reagovala tek pošto je urgirao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić. Muškarac je ometao novinare u izvešavanju sa beogradskih ulica, prolazio kroz kadar pojedinih televizija,dobacivao i snimao građane koji su se okupljali da bi išli na studentski protest na Slaviji. 021
- Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.Foto: FoNet/Aleksandar BardaKada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.Foto: FoNet/Aleksandar BardaOna je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.„Važno je preko medija predstaviti da hendikep nije bauk“, poručio je.Jankovič je ukazao da mediji imaju više nego pogrešan pristup osobama sa hendikepom, naglasivši i da se loš odnos vidi generalno i u društvu, koje se uglavnom koristi terminologijom koja je povezana sa stanjem takvih osoba – poput „nesposoban“ ili „ćorav“.Panel diskusija „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ realizovama je u okviru završne konferencije projekta „Medijska pismenost i ravnopravnost osoba sa hendikepom“, koji sprovodi Akademska inkluzivna asocijacij,a u partnerstvu sa organizacijom INFO-NB iz Bečeja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
