Papa Franja pojavio se juče na vatikanskom trgu Svetog Petra kako bi poželeo Srećan Uskrs hiljadama vernika.

Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji boravi u Rimu u privatnoj poseti sa svojom porodicom, prisustvovao je juče uskršnjoj misi u Vatikanu nakon koje se kratko susreo sa papom Franjom.

Papa Franja: Simbol nade u vreme pandemije i blagoslov sveta (VIDEO) SNIMAK KOJI JE UŠAO U ISTORIJU Slike iz doba korone i kako se papa Franja moli: Sam na praznom trgu, po kiši Tokom pandemije, koristio je moderna sredstva komunikacije kako bi doprla do vernika Održavao je mise i molio se za grupe pogođene pandemijom putem društvenih mreža, televizije i radija Vesna Sinko Urednica u noćnoj redakciji 21. april 2025.

Poslednje fotografije pape Franje nastale su upravo na veliki hrišćanski praznik.

Nikada ne zaboravite, Bajden je bio u poziciji da zaustavi rat u Ukrajini, odlučio je da to ne učini - napisao je on na Iksu.

PREGOVORI o okončanju konflikta u Ukrajini, koji su trebali biti održani danas u Londonu na nivou ministara spoljnih poslova Velike Britanije, SAD, Francuske, Nemačke i Ukrajine, odloženi su nakon što su američki zvaničnici otkazali učešće. Foto: Profimedia Kako navodi Vašington post, razlog otkazivanja je nezadovoljstvo Vašingtona zbog nespremnosti Kijeva da prihvati predloge o ustupanju dela teritorije Rusiji, kao i zbog insistiranja ukrajinske strane da se prvo postigne dogovor o potpunom prekidu vatre, a tek potom raspravlja o ostalim pitanjima.

SASTANAK o Ukrajini u Londonu na kom će učestvovati specijalni izaslanik SAD Kit Kelog pokazaće kakve su perspektive rešavanja sukoba, izjavila je portparol Stejt departmenta Tami Brus.

Očekivalo se da će specijalni izaslanik predsednika SAD, Stiv Vitkof, kao i državni sekretar Marko Rubio, prisustvovati pregovorima u Londonu, ali su odustali, a umesto njih je poslat izaslanik SAD za Ukrajinu, Kit Kelog, piše BBC.

Predsednik Harvarda Alan Garber optužio je Stejt deparmtent da pokušava da uspostavi "neviđenu i neprikladnu kontrolu" nad univerzitetom i upozorio da će posledice vladinih akcija biti "teške i dugotrajne", prenosi Njujork tajms.

Univerzitet Harvard tužio je administraciju Donalda Trampa, tvrdeći da je odluka da se zamrzne federalno finansiranje vredno milijarde dolara nezakonita.Predsednik univerziteta Alen M Garber objavio je u pismu u ponedeljak da je tužba podneta, navodeći da bi zamrzavanje federalnih sredstava u vrednosti od dve milijarde dolara moglo da ugrozi istraživanja o životno ugrožavajućim bolestima.Harvard, najbogatiji univerzitet na svetu, odbio je prošle nedelje listu zahteva, za koju Trampova administracija tvrdi da je napravljena kako bi se stalo na put antisemitizmu na univerzitetu.Odgovarajući na tužbu, Bela kuća je navela da se vreme federalne pomoći završava.Finansiranje je smanjeno i na drugim elitnim univerzitetima, a novoformirana vladina jedinica za antisemitizam izdvojila je najmanje 60 univerziteta koje će proveravati.Predsednik Donald Tramp optužio je univerzitete da nisu zaštitili jevrejske studente tokom prošlogodišnjih protesta na kampusima protiv rata u Gazi i američke pomoći Izraelu.„Posledice vladinog prekoračenja biće teške i dugotrajne“, naveo je Garber u pismu u ponedeljka.Istraživanja o raku kod dece, Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti biće pogođena, naveo je.„Poslednjih nedelja federalna vlada pokrenula je široki napad na izuzetno važno finansijsko partnerstvo koje omogućava nezamenjiva istraživanja“, piše u tužbi univerziteta.Navodi se da zamrzavanje federalnih sredstava krši ustavna prava Harvarda i koristi se kao sredstvo za „sticanje kontrole nad donošenjem akademskih odluka“.Trampova administracija je naznačila i da bi dodana milijarda dolara federalnih sredstava mogla biti zamrznuta.Harvard dobija oko devet milijardi dolara godišnje, od čega veći deo troši na istraživanja.Univerzitet bi mogao da izgubi i izuzeće od plaćanja poreza i mogućnost da upisuje strane studente.Garber, koji je Jevrejin, priznao je da na Harvardovom kampusu, u Masačusetsu, postoje problemi sa antisemitizmom, ali je kazao i da je osnovao jedinicu koja se time bavi.On je kazao da će univerzitet objaviti dva izveštaja koji se bave predrasudama o Jevrejima i muslimanima.Na meti Trampove administracije našli su se i druge najprestižnije obrazovne mreže Ajvi lige, među kojima su Kornel univerzitet, kome su zamrznuta sredstva vredna milijardu dolara, i Braun univerzitet, kome je ukinuto finansiranje od 510 miliona dolara.Kolumbija univerzitet, epicentar propalestinskih protesta prošle godine, pristao je na neke od zahteva pošto je bilo ugroženo finansiranje od 400 miliona dolara.Od Harvarda je između ostalog traženo da pristane na spoljnu reviziju univerzitetskog nastavnog plana i programa koje je odobrila vlada, kao i podatke o zapošljavanju i upisu.Harvard je odgovorio objavivši oštro pismo u kome odbacuje zahteve opisane kao pokušaj vlade da „preuzme“ univerzitet.Bivši američki predsednik Barak Obama, nekadašnji student Harvarda, rekao je da podržava univerzitet, nazivajući zamrzavanje sredstava nezakonitim.Bela kuća je odgovorila u ponedeljak uveče u saopštenju.„Sredstva poreskih obveznika su privilegija, a Harvard ne ispunjava osnovne uslove potrebne da ima pravo na tu privilegiju.“Anketa Galupa prošlog leta pokazala je da je poverenje u visoko obrazovanje vremenom opadalo među Amerikancima svih političkih opredeljenja.To je delimično podstaknuto, navodi se u istraživanju, rastućim uverenjem da univerziteti forsiraju političku agendu.Pad je bio posebno izražen među republikancima.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu.

Tramp preti da će smanjiti finansije Harvardu za još milijardu dolara Tramp preti da će smanjiti finansije Harvardu za još milijardu dolara Harvard odbio zahteve za kontrolu vlade nad univerzitetom Administracija planira oduzimanje dodatnih milijardu dolara Harvardu zbog javnog objavljivanja zahteva 21. april 2025.

Tramp ipak ne planira smenu šefa FED-a, ali želi niže kamatne stope Tramp ipak ne planira smenu šefa FED-a, ali želi niže kamatne stope Želi niže kamatne stope, ali ne planira da ga smeni Oštre kritike su bile praćene pretećim izjavama 23. april 2025.

Akcije su ponovo pale u ponedeljak pošto je predsednik Donald Tramp pojačao svoje napade na predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela, postavljajući pitanja o nezavisnosti centralne banke, dok su trgovci primećivali male znake napretka u globalnim trgovinskim pregovorima.

| 21.04.2025 Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija – Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je da je smrt Pape Franje veliki gubitak za sve katoličke vernike, ali i da Srbi imaju razloga da žale."On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo", naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.Kako je naveo, papa Franja je odbio je pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC)."Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu", ukazao je Palalić.Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti."Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke Crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo", naveo je Palalić.Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao "treći svetski rat u komadima", u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivist u pravcu mira."Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajini, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni", objasnio je Palalić."Kroz njegove tri važne enciklike", ukazao je Palalić, "a pre svega 'frattali tutti', promovisao je ideju novog svetskog bratstva među ljudima, bez obzira na rasne, verske ili kulturološke razlike, polazeći od toga da su svi ljudi rođeni po slici i obličju Božijem i samim tim imaju neotuđivo dostojanstvo i svrhu postojanja"."Otud papina posebna briga za siromašne i borbu protiv siromaštva, kao i zalaganje za migrante, i sve diskriminisane.

Pontifikat pape Franje, na pitanje o hrvatskim vernicima, obeležila su najviše pitanja o kanonizaciji Alojzija Stepinca, međugorskom čudu i neostvarenoj želji mnogih da on poseti Hrvatsku.

Veliki deo hrvatskog rimokatoličkog klera, a pogotovo krajnja politička desnica, nisu imali simpatija za preminulog papu Franju.