Novi nastavak Poslednja ekskurzija: Nasleđe predstavlja povratak franšize posle 14 godinaPre 25 godina, prvi nastavak plašio je ljude pretvarajući svakodnevne scenarije u smrtonosne zamke.Danas, posle 14-godišnje pauze, Poslednja ekskurzija: Nasleđa nadogradio je formulu.„U smrti nema nesrećnih slučajeva, nema slučajnosti, nema nezgoda, i nema bekstva.“To su uznemirujući reči sveznajućeg pogrebnika Vilijama Bladvorta (kog igraToni Tod) u prvoj Poslednjoj ekskurziji (2000), horor filmu bez maskiranog ubice, krvožednog vampira ili zombija što proždiru mozak žrtve – tu je samo sveprisutna sablast smrti i surove stvarnosti.Bez obzira koliko daleko bežali ili koliko se dobri sakrili, ona će doći po sve nas.Onomad, u prvom filmu, smrt svakako nije došla mirno po grupu srednjkoškolaca i njihovog profesora, koji su zamalo izbegli gubitak života kada su izašli iz aviona, zlosrećnog leta 180 neposredno pre nego što je eksplodirao.I to zahvaljujući tome što se jednom od njih javio predosećaj samo da bi otkrili da Mračni kosač želi da im se osveti zato što su mu osujetili planove.I tako narednih 90 minuta, publika strepi gledajući kako ovaj nevidljivi antagonista priprema neke od najsloženijih i najšokantnijih smrti koje mogu da se zamisle za svakog preživelog, u šta spadaju sve vrste rutinskih predmeta, od štrika do kuhinjskih noževa.Mlada publika iz čitavog sveta izlazila je iz bioskopa plašeći se svega oko sebe.„Imala sam 15 godina, gledala sam film sa drugarima, i hvatali smo se jedni za druge.„To sa avionom je bila čista genijalnost, zato što svaki put kad bih se ukrcala u avion, pomislila bih na Poslednju ekskurziju“, kaže Dajana Ali Čajer, milenijalka i rediteljka, za BBC.Čedo scenariste Džefrija Redika, Poslednja ekskurzija je pošla koracima tinejdžerskih horor klasika, poput Vriska (1996) i Znam šta ste radili prošlog leta (1997), da bi postigla ogroman uspeh na blagajnama, usput istraumiravši čitavu jednu generaciju posetilaca bioskopa.„Kao milenijalci odrasli smo na slešerima iz devedesetih, a svi su oni imali taj kul spoj mladih zvezda onoga vremena sa savršenom ravnotežom strašnog i zabavnog –Poslednja ekskurzija je delovala kao da je deo tog talasa“, kaže za BBC Majk Manser, voditelj podkasta Evolucija horora.„Sećam se da sam video plakate za njega i pomislio: ‘Ovo je i tako po mom ukusu'“, dodaje on.Ali zahvaljujući njegovom brutalnom, nihilističkom zapletu, on je takođe i pomerio skazaljku za tinejdžerski horor, dodaje Manser.„Više nismo imali maskiranog ubicu, nije bilo motiva, samo smo gledali ljude kako umiru i kako ih zaskače nešto potpuno neočekivano.“Film je na kraju iznedrio četiri nastavka, od kojih je svaki zadržao osnovnu formulu, ali svaki put dižući ulog još složenijim načinima za okončanje ljudskog života, pre nego što je otišao na 14-godišnju pauzu.Ali sada se konačno vratio sa šestim nastavkom, Poslednja ekskurzija: Nasleđa, čiji zaplet povezuje svaki prethodni film.„Bilo nam je veoma važno da provučemo iglu s koncem tako da film očigledno bude deo kanona franšize i deo loze svih prethodnih filmova.„Ali takođe smo želeli da bude neverovatno svež i nepredvidiv za sve ljude koji vole ove filmove“, kaže za BBC korežiser Zek Lipovski.Od ideje do ekranaFranšiza je započela kad je 27-godišnji Redik čitao novinski članak dok je leteo iz Njujorka nazad u rodnu saveznu državu Kentaki.Vest je opisivala ženu koja je izbegla da se nađe u avionskoj nesreći zato što je zamenila letove zbog lošeg osećaja koji je njena majka imala u vezi sa prvobitnim avionom.To ga je inspirisalo da napiše „spek skript“, iliti nenaručeni scenario, za njegovu omiljenu TV seriju Dosije Iks, u kojoj je „Skalin brat imao taj predosećaj“, objašnjava Redik.„Pomislio sam, šta ako su prevarili smrt i sad smrt počne da ih juri.“Radeći u ono vreme za Nju Lajn Sinema, Redik je pokazao scenario za ovu epizodu kolegama koji su bili toliko inspirisani originalnošću koncepta da su ga ubedili da ga napiše kao potpuno zaseban celovečernji film.„Postoje natruhe Predskazanja u Poslednjoj ekskurziji, gde imate to malo đavolje dete Demijena koji navodi sa se loše stvari dešavaju ljudima.„Ali mislim da je inače prilično jedinstven“, kaže Manser.Scenario je prošao kroz mnoštvo promena pre nego što je 1999.
Andrej Nosov dobitnik nagrade "Ljubomir Muci Draškić" Andrej Nosov dobitnik nagrade "Ljubomir Muci Draškić": "Patnje drugih su i deo nas" Andrej Nosov je dobitnik nagrade za režiju Ljubomir Muci Draškić za predstavu 'Njih više nema'. Predstava 'Njih više nema' donosi potresnu priču o ženi iz Srebrenice, koja kroz svoje sećanje nosi univerzalnu poruku o žrtvama ratova.
Kroz remek-dela poput Taksiste i Razjarenog bika, Martin Skorseze je prikazivao Ameriku zagušenu prljavštinom savremenoga života.
05.55 Jutarnji program 06.00 Vesti 08.00 Jutarnji dnevnik 08.30 Jutarnji program 09.00 Šarenica 11.00 Na večeri kod 12.10 Dečje beogradsko proleće 2025.
