Naučnici koji proučavaju drevne ljudske ostatke pronađene u Kolumbiji otkrili su višestruke genetske promene u demografskoj istoriji ovih prostora, kao i da ljudi koje su istraživali nemaju poznate pretke ili savremene potomke.U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, tim istraživača navodi rezultate dobijene analizom genetskih podataka 21 osobe čiji su skeletni ostaci pronađeni u Bogotskom Altiplanu u centralnoj Kolumbiji, od kojih su neki živeli pre čak 6.000 godina, a pripadali su ranije nepoznatoj populaciji, prenosi RTS.Prethodne studije su dokazale postojanje dve loze starosedelaca, severna i južna, koje su se razvile nakon što su ljudi prvi put stigli na kontinent preko ledenog mosta iz Sibira i počeli da se sele na jug.Potonje su se podelile na najmanje tri podloze čije je kretanje praćeno u Južnoj Americi, ali naučnici još nisu utvrdili u kom periodu su se prvi ljudi preselili iz Centralne Amerike u Južnu Ameriku.Pomenuta studija pomaže u mapiranju kretanja prvih doseljenika, koji su verovatno bili nomadski lovci-sakupljači, rekla je autorka studije Andrea Kasas Vargas, istraživač na Nacionalnom univerzitetu Kolumbije, za Si-En-En, ali je takođe otkrila da imaju jedinstvenu DNK.Kasas Vargas je istakla da je tim bio „veoma iznenađen“ kada je otkrio da ostaci ne dele DNK sa drugim ljudima u genetskom zapisu.„Nismo očekivali da ćemo pronaći lozu koja nije bila prijavljena u drugim populacijama.“Kasas Vargas je istakla da položaj Kolumbije kao ulazne tačke u Južnu Ameriku čini je značajnom za naše razumevanje populacije Amerike.„Ova studija je veoma važna jer je prva koja sekvencira kompletne genome u drevnim uzorcima iz Kolumbije“, dodala je.Rezultati postavljaju pitanja „odakle su došli i zašto su nestali“, naglašava Kasas Vargas.„Nismo sigurni šta se tada dogodilo što je uzrokovalo njihov nestanak, da li je to bilo zbog promena u životnoj sredini ili su ih zamenile druge populacione grupe.“Dalja istraživanja će, nadamo se, pružiti neke odgovore, navodi Kasas Vargas.„Naša sledeća istraživanja će tražiti druge arheološke ostatke iz drugih regiona zemlje i analizirati ih na genetskom nivou i dopuniti ovo prvo otkriće.“Kristina Variner, profesorka naučne arheologije na Univerzitetu Harvard, rekla je za Si-En-En da je Kolumbija „ključni region za razumevanje naseljavanja Južne Amerike… ali do sada je bila prazna tačka u drevnim DNK studijama Amerike“.„Ova studija ističe duboku istoriju migracije stanovništva i mešanja u formiranju današnjih populacija i ukazuje na Centralnu Ameriku kao ključni region koji je uticao na razvoj složenih društava i u Severnoj i u Južnoj Americi“, dodala je profesorka.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.
Crtež hanhulu mongolinezisa, novootkrivenog pretka tiranosaurusa Naučnici su otkrili novu vrstu dinosaurusa u zbirci jednog mongolskog muzeja, za koju kažu da će ponovo ispisati istoriju evolucije tiranosaurusa.Istraživači su zaključili da skelet star 86 miliona godina, koji su proučavali, pripada vrsti koja je sada najbliži poznati predak svih tiranosaurusa, grupe kojoj pripada slavni T-reks.Istraživači su novu vrtu nazvali hanhulu mongolinezis (Khankhuuluu mongoliensis), što znači Zmajski princ od Mongolije.Otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Priroda (Nature), ukazuje kako su se tiranosaurusi razvili u moćne predatore, koji su terorisali Severnu Ameriku i Aziju do nestanka dinosaurusa.Reč princ upućuje na to da su bili rani, manji tiranosuroidi, objasnila je profesorka Darla Zelentiski, paleontološkinja sa Univerziteta Kalgari u Kanadi.Tiranosuroidi su porodica dinosaurusa mesojeda, koji su hodali na dve noge.Hanhulu predstavlja evolutivni preokret - od manjih lovaca koji su jurcali unaokolo tokom doba jure, do zastrašujućih džinova poput T-reksa.Imali su oko 750 kilograma dok je odrasli T-reks mogao da ima i do osam puta više.Ovo je „prelazni fosil između ranijih predaka i moćnih tiranosaurusa”, objasnila je Zelentiski.„Pomogao nam je da revidiramo porodično stablo tiranosaurusa i da ponovo napišemo šta znamo o evoluciji tiranosaurusa", dodala je. Iako postoje prelepi, kompletni fosili koji nam pružaju jasnu predstavu o T-reksu (poput ovoga na slici), njegovi raniji preci su misteriozniji Riley Brandt/University of Calgary Doktorand Džared Voris i profesorka Darla Zelentiski proučavaju fosil tiranosaurusa Nova vrsta takođe pokazuje rane evolutivne znake svojstava koja su bila ključna za tiraniju tiranosurusa, poput anatomije lobanje koja im je dala jaku vilicu.„U nazalnoj kosti vidimo svojstva koja su tiranosaurusu na kraju dala veoma snažan ugriz", rekao je doktorand Džared Voris.Moćna vilica omogućila je T-reksu da napada krupniji plen, pa čak i da zubima probije kost.Dva delimično očuvana skeleta, koje je tim istraživača proučavao, otkrivena su u Mongoliji ranih 1970-ih.Prvobitno su svrstani pod poznatu vrstu alektrosaurus, ali kada ih je Voris ispitao, otkrio je svojstva koja ih povezuju sa tiranosaurusom.„Sećam se da sam dobila poruku od njega da misli da je to nova vrsta", setila se Zelentiski.Činjenica da je ova grupa dinosaurusa mogla da se kreće između Severne Amerike i Azije, preko kopnenih mostova koji su povezivali Sibir i Aljasku u to vreme, takođe im je pomoglo da pronađe i okupiraju različite predele.„Kretanje napred-nazad između kontinenata praktično je poguralo evoluciju različite grupe tiranosurusa" tokom miliona godina, rekao je Voris.„Ovo otkriće nam pokazuju da su tiranosaurusi bili prinčevi pre nego što su postali kraljevi", rekla je profesorka Zelentiski.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Svetski okeani su u gorem stanju nego što se ranije mislilo, navode stručnjaci, upozoravajući da ključna merenja pokazuju da "vreme ističe" kada je reč o zaštiti morskih ekosistema.
